Suzbijanje korova u pšenici

44

Korovske biljke imaju negativan uticaj na gajeni usev, odnosno onemogućavaju normalan rast i razvoj pšenice, oduzimajući joj prostor, mineralne materije i vodu što direktno utiče na njen kvalitet i visinu prinosa.

Zbog gustog sklopa i dobre kompetitorske sposobnosti, problem korova u pšenice nije u tolikoj meri izražen kao kod okopavina.

Zaštita od korova se sprovodi posle detaljnog pregleda useva u ranoprolećnom periodu i nakon procene štetnosti prisutne korovske flore, jer uporedo sa pšenicom niču i korovske biljke.

Ranoprolećni korovi su uglavnom jednogodišnje biljke sa niskim habitusom i imaju manji značaj u smanjenju prinosa. U ovoj grupi ranoprolećnih korova, završetak bokorenja glavnog useva, dominiraju: mišjakinja (Stellaris media), čestoslavica persijska (Veronica persica), mrtva kopriva (Lamium purpureum), gorušica poljska (Sinapis arvensis). To su korovi koji se razvijaju na nižim temperaturama i samim tim se prvi pojavljuju.

Sa porastom temperatura, a samim tim i sa intenzivnim porastom gajenog useva, fazom vlatanja, javljaju se prolećni korovi i to pre svega: broćika (Galium aparine), palamida (Cirsium arvense), kao i poponac (Convolvulus arvensis), ekonomski veoma značajne korovske biljke jer mogu značajno uticati na prinos gajenog useva.

Od uskolisnih korova u ozimim usevima javljaju se: divlji ovas (Avena fatua), pirevina (Agropyrum repens), livadarka (Poa annua).

U borbi protiv korova primenjuju se indirektne (preventivne) i direktne mere.

Indirektne mere obuhvataju setvu čistog semena, održavanje čistoće poljoprivrednih mašina, uništavanje korova na nepoljoprivrednim površinama.

Direktne mere obuhvataju agrotehničke mere (plodored, obrada zemljišta, đubrenje) i hemijske mere suzbijanja korova.

Danas na tržistu postoji veliki broj hemijskih preparata za suzbijanje korova u pšenici i ta činjenica navodi poljoprivrednike na razmišljanje za koji preparat da se odluče. Pri odabiru herbicida trebalo bi voditi računa o sledećim činjenicama: koje su korovske vrste prisutne, koji su od prisutnih korova dominantni, efikasnost preparata, pravo vreme za primenu herbicida, razvojni stadijum useva i faze razvoja korova kao i klimatske uslove u trenutku primene.

Preparati koji se mogu primeniti u usevu pšenice u cilju suzbijanja korova su na bazi jodosulfuron metila + amidosulfurona (0,15 l/ha), tritosulfurona + florasulama (40-50 g/ha) u kombinaciji sa okvašivačem 1-0,5 l/ha, aminopiralida + florasulama (33 g/ha) uz dodatak okvašivača, metsulfuron meptila + tribenuron metila (15 g/ha) uz dodatak okvašivača, metsulfuron–meptila (10 g/ha) i fluroksipira (0,4 l/ha).

Navedeni preparati, odnosno aktivne materije, su savetodavnog karaktera i pre upotrebe obavezno bi trebalo pročitati upustvo za upotrebu.

Jasno je i opravdano da poljoprivrednici teže visokim prinosima i zato nemojte zaboraviti da se prinos formira još u fazi vlatanja (između prvog i drugog kolenca).

Izvor: dipl. Ing. zaštite bilja Dragana Urošević, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


reklama