Zalihe smrznutog voća u hladnjačama iz meseca u mesec se smanjuju, a poslednji izveštaj pokazuje da je taj manjak, u odnosu na prošlu godinu, primetan kod svih voćnih vrsta.
Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, zalihe voća u skladištima, ove godine u oktobru, manje su za 11 odsto u odnosu na septembar. Izuzev kod jabuke čije su količine bile veće za šest odsto i koncentrata višnje za šest, kod ostalog voća zabeležen je znatan pad.
Ono što bi moglo da bude važno za domaće voćare jeste da je u posmatranom periodu u hladnjačama bilo manje i voća koje donosi veliki profit Srbiji – smrznutih kupina i jagoda za sedam odsto, a borovnica za šest. Zalihe malina, koje su prethodne sezone dostigle rekordnu cenu, pale su za čak 11%.
Ako se stanje na tržištu poredi sa prethodnom godinom rezultati su još nepovoljniji. Iz Nacionalnog poljoprivrednog statističkog servisa saopšteno je da kako je primetno da je u oktobru prošle godine u hladnjačama bilo znatno više voća nego sada. Recimo, zalihe jabuke u američkim skladištima tada su bile veće za 29 odsto, kupine 28, borovnice 11, višnje bez koštice 23 odsto. I malina je bilo 24% više u odnosu na oktobar 2021.
Proizvodnja i plasman voća za Srbiju ima veliki ekonomski značaj jer se izvozom svežih, smrznutih i prerađenih plodova ostvaruje znatan devizni priliv. Šta za našu zemlju znače ovi pokazatelji i kakvu narednu sezonu voćari mogu da očekuju?
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da proizvođači i izvoznici jabuke u Srbiji već duže vreme pokušavaju da prevaziđu probleme usled poremećaja na tržištu kojih je bilo dosta.
– Jabuka iz Srbije je prethodnih godina najvećim delom odlazila na rusko tržište. Sada se situacija polako menja i pojavljuju se nove destinacije sa drugačijim zahtevima u pogledu kvaliteta i sortimenta. Čini se da su se naši proizvođači pomalo zamorili prateći trendove. Pre 10 ili 15 godina radili su na promeni i intenziviranju tehnologije gajenja, praćenju sortimenta i ulaganje u zasade – navodi Leposavić i dodaje:
– To često nije bilo praćeno odgovarajućom cenom u plasmanu. Sa druge strane proizvođači maline, kupine i visokožbunaste borovnice u poslednje vreme imaju stimulativne cene i razloge za povećano angažovanje u svojim zasadima.
Izveštaji sa međunarodnih tržišta ukazuju da je trgovina jagodastim voćem u poslednjih nekoliko godina izuzetno porasla. Leposavić kaže da je više razloga za to, a pre svega mogućnost gajenja u različitim područjima što omogućava da to voće bude dostupno na najznačajnijim tržnicama Evrope i Amerike u toku cele godine.
Prema njegovim rečima, raste i svest potrošača o zdravstvenoj vrednosti upotrebe svežih i prerađenih plodova, posebno maline i borovnice. Porast potrošnje jagodastog voća po stanovniku najveći je u najrazvijenijim zemljama Evropske unije, Amerike, a u poslednje vreme i Azije. To je naročito vidljivo tokom pandemije jer je dokazano, a i sve veći broj naučnih rezultata potvrđuje blagotvorni učinak konzumiranja, pre svega maline, borovnice i drugog jagodastog voća, na upalne procese u organizmu čoveka, snižavanje temperature i drugih negativnih efekata bolesti.
Izvor: Politika
Foto: Freepik, Pixabay
