Paun pripada porodici fazana i ponosno nosi titulu najlepše ptice na svetu. Od davnina su omiljena ukrasna živina, pogotovo mužjaci sa svojim živopisnim bojama i raskošnim repom koji šire u lepezu prilikom udvaranja ženkama. U prirodi žive u šumama, ali danas ih mnogo češće nalazimo u naseljenim mestima gde ulepšavaju dvorišta, vrtove i parkove.
Paunovi su zapravo rod ptica, koji uključuje različite vrste: Pavo cristatus (Indijski paun), Pavo muticus (Zeleni paun), kao i mutacije Pavo cristatus mut. nigripennis (Crni paun letač), beli paun i drugi. Ipak, u našim krajevima se obično gaje Indijski paunovi. Zeleni paunovi su lepi, ali teško podnose zatočeništvo, osetljivi su na zimu i znaju da ispolje ratoborno ponašanje, što je nepoželjna odlika ljubimca. U prirodi na jednog mužjaka ide nekoliko ženki, ali u veštačkom uzgoju su obično monogamni, dakle jedan mužjak – jedna ženka. Aktivni su od ranog jutra, a na spavanje idu sa prvim sumrakom, jer kao i većina živine pate od kokošijeg slepila. Oni su svaštojedi i uobičajena ishrana im se svodi na semenke, latice cveća, zrnevlje, ali najviše vole da jedu miševe, manje zmije i insekte. Mogu da lete, ali ne dugo, i ne čine to često.
Odrasli mužjaci dostižu dva metra dužine, i 3-6 kg telesne mase. Imaju malu glavu, dug vrat, kratka krila, visoke noge i glavnu odliku – raskošan rep kojim zavode ženke. Osim za udvaranje, mužjak pauna rep koristi i prilikom lova, da zaslepi plen, ali i kad se oseti ugroženo, kako bi „zastrašio“ potencijalnog neprijatelja. Za vreme udvaranja glasno klikće, širi rep u lepezu, trese rep, pri čemu šušti, i kao da pleše. Što je rep veći i lepši, udvarač ima veće šanse za uspeh. Ženka obično bira mužjaka čija predstava joj se najviše svidi.
Paunovi su poznati po izraženom polnom dimorfizmu, pa je, suprotno mužjaku, ženka potpuno neugledna. Najčešće je smeđe ili sive boje, a njen jedini ukras je kresta na glavi. Rep širi samo kada brani mlade, ili kada se sukobi sa drugom ženkom. Paun je polno zreo u uzrastu dve godine, gnezdo gradi na tlu i paunica u njega snosi 4-6 jaja. Kada se mladi izlegnu, majka im je veoma posvećena, i brine se o njima čak i po cenu sopstvenog života. Mladi kreću u samostalan život sa navršenih osam meseci. Tada mužjacima počinje da raste rep, a punu veličinu i lepotu će dostići otprilike sa navršene četiri godine.
Prilikom nabavke paunova, treba imati na umu da su izuzetno društveni, i da je usamljen paun veoma nesrećan. Najviše vole da žive u grupi, a za početak je minimalno uzeti jedan par. Idealan uzrast je oko godinu dana, jer su dovoljno mladi, ali su opet prerasli period kada su suviše osetljivi. Normalno, treba voditi računa da paunovi budu iz odvojenih krvnih linija, jer se parenje u srodstvu izbegava. Prilikom kupovine budite pažljivi, pogledajte dokumenta ptica (ako ih poseduju), raspitajte se o tome da li su primale neke lekove, proverite uslove u kojima su do tada držani. U vašem je interesu da kupite zdrav par, čak i ako to znači da nešto skuplje platite. Preporučuje se da obavite mali zdravstveni pregled koji podrazumeva: stanje očiju (zatvorene ili delimično zatvorene oči su znak bolesti), disanje (treba da bude tiho i ujednačeno), opipavanje kloake, opšte stanje i higijenu, hod (zdrave ptice hodaju pravo, zanošenje je znak bolesti), stanje ostale živine iz uzgoja, tražite dokaze o vakcinaciji i starosti, da je vršeno čišćenje od parazita, čime su hranjeni i imaju li dobar apetit.
Znajte da su mladunci izuzetno osetljivi. Ako pokisnu, mogu uginuti. Hladnoća ih takođe može ubiti, a osetljivi su i na bolesti. Takođe, mali prostor je mučenje za pauna, tako da ih nemojte uzimati ako nemate dovoljno mesta da se neometano kreće. Veoma su glasni i oglašavaju se visokim tonovima, tako da je moguće da će nervirati vaše komšije. Izuzetno su znatiželjni i često mogu odleteti ako im nešto privuče pažnju, i napraviti neki nestašluk.
Smeštaj:
Paunovi obično borave sa ostalom živinom. Vole da spavaju na visini, pa je potrebno obezbediti im prečke visine 1-2.2 m. Izvan objekta u kom borave im je potrebno omogućiti bar 5 m prostora za okretanje, kako ne bi oštetili svoja lepa repna pera. Bitno je da prostorija bude čista, suva, ne previše hladna, i bez promaje. Ako je spoljna temperatura ispod -10 stepeni, potrebno je grejanje. Tokom letnjih meseci odrasli paunovi često zanoće napolju, ali mlade je potrebno unositi, dok sami ne steknu naviku da se vraćaju u staju.
Hrana:
Paunu ne treba nikakva specijalna hrana. Daje im se sve ono što i drugoj peradi, kukuruz u zrnu, stari hleb, mešana hrana za kokoške. Uz to, na paši će sami kljucnuti ponekog crva, insekta, bobicu, kuhinjske ostatke. U fazi nošenja jaja dobro je dati im peletiranu hranu za fazane sa višim sadržajem proteina. Poželjno je ponekada ubaciti mineralne dodatke, pre svega kalcijum, radi postizanja čvršće ljuske jajeta. Svaku promenu hrane treba obaviti pažljivo i postepeno. Zimi se daje hrana sa nešto većim postotkom masnog zrna. Osim hrane, paunovi uvek moraju da imaju dostupnu čistu vodu.
Transport:
Dimenzije kaveza ili transportera treba da budu takve da ptica može da stane unutra, a da ne ošteti perje. Pošto je tako nešto teško nabaviti, preporučuje se da se ptice transportuju slobodne u nekom većem vozilu, npr. kombiju. Ipak, ne smeju imati previše mesta, i najbolje je da sede mirno na jednom mestu, da se ne bi povredile tokom vožnje. Ako će vožnja dugo trajati, na svakom stajalištu pticama treba ponuditi sveže vode. Transport u letnjim mesecima se izbegava, zbog pregrevanja.
Foto: Cover Images
