Sve više kvalitetnih zasada trešnje u Pirotskom okrugu

43

Jedan od najsavremenijih trešnjara u Srbiji nalazi se u Pirotskom okrugu, tačnije u belopalanačkom selu Klisura gde se na površini od preko 36 hektara gaje najsavremenije sorte trešanja koje se plasiraju na domaće i strano tržište.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu kažu za Tanjug da je u širem području pirotskog kraja sve više kvalitetnih zasada ovog voća koje je očigledno sve popularnije među voćarima.

Po rečima Gorana Cvetkovića, direktora poljoprivredne proizvodnje u kompaniji „Borjana“ d.o.o. iz Pirota, koja je vlasnik zasada u Klisuri, reč je o modernom zasadu na kome se primenjuju najnovije agrotehničke mere.

– Ovde imamo 18 sorti trešanja, od najranijih do najkasnijih. Na jednom od poslednjih zasada koje smo podigli, na površini od preko tri hektara, imamo i protivgradne mreže, naravno sistem „kap-po-kap“, ali i antifrost sistem protiv smrzavanja koji je u fazi postavljanja – kaže Cvetković za Tanjug i dodaje da je prvi zasad trešanja na ovom području kompanija „Borjana“ podigla daleke 2008. godine.

– Prve trešnje su posađene 2008. godine na površini od 15 hektara, a do danas zasad je više nego udvostručen. U početku smo sadili sorte poput burlat, samit, džordžija, regina, a poslednji zasadi su pod modernim trešnjama koje spadaju u slatke trešnje poput sanate, valine, grej star i gabrijel – navodi Cvetković.

Svetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu Goran Svetozarević navodi da je reč o zasadu koji spada u modernije u našoj zemlji.

– Trešnja u ovom kraju nije bila toliko ranije plantažno zastupljena, uglavnom se gajila oko kuća, okućnica, međutim, unazad desetak-petnaest godina itekako je zastupljena i imamo vrlo savremene zasade poput ovog kod sela Klisura. Kao Poljoprivredna stručna služba sa proizvođačima imamo odličnu saradnju – kaže Svetozarević za Tanjug.

Specifičnosti moderne proizvodnje trešnje su da se prinos po stablu smanjuje, ali se značajno povećao broj stabala po hektaru.

– Ako uzmemo u obzir da je pre 30-40 godina po hektaru bilo od 300 do 400 sadnica trešanja, sada je to desetostruko više. Po stablu je manji prinos, jer su manje biljke, ali po jedinici površine je udvostručen ili utrostručen rod i kvalitet je daleko bolji – objašnjava Svetozarević.

Foto: Pixabay


reklama