Dok se u mnogim evropskim zemljama i dalje vodi rasprava o dobrobiti životinja i budućnosti intenzivne proizvodnje hrane, Švedska je napravila potez koji je do pre samo desetak godina delovao gotovo nemoguće. U ovoj zemlji danas se jaja iz kaveznog sistema praktično više ne proizvode, čime je Švedska postala prva evropska država koja je u praksi, a ne samo na papiru, izašla iz kaveznog uzgoja kokošaka nosilja.
Važno je naglasiti da ova promena nije uvedena novim zakonom koji eksplicitno zabranjuje kaveze. Umesto toga, reč je o dugotrajnom procesu u kojem su se ukrstili pritisak potrošača, odluke velikih trgovačkih lanaca i strateške promene u samoj proizvodnji. Rezultat je tržište na kojem za kavezna jaja više – nema mesta.
Za razliku od klasičnih regulatornih zabrana, švedski model pokazuje snagu tržišta. Veliki maloprodajni lanci, prehrambena industrija i ugostiteljski sektor preuzeli su obavezu da u ponudi imaju isključivo jaja iz alternativnih sistema – slobodnog uzgoja, podnog (avijarnog) ili organskog. Kada je prodaja zatvorila vrata kaveznim jajima, proizvođačima je izbor postao vrlo jasan: ili prilagođavanje ili izlazak sa tržišta.
Upravo ovakav pristup danas se smatra snažnijim i dugoročno stabilnijim od zakonskih zabrana, jer se oslanja na ekonomske mehanizme i promenu potrošačkih navika, a ne isključivo na inspekcijski nadzor.
Jedan od ključnih pokretača ovakvih promena širom Evrope je inicijativa Projekat 1882. Naziv projekta simbolično se vezuje za godinu u kojoj su u Evropi uvedeni prvi industrijski kavezi za koke nosilje, a cilj kampanje je jasan – potpuno ukidanje kaveznog sistema u proizvodnji jaja. Nakon Švedske, očekuje se da se isti model tihog ukidanja kaveza primeni i u Nemačkoj, Holandiji, Austriji, a potom i ostalim zemljama EU.
Srbija trenutno nema odobrenje za izvoz konzumnih jaja u Evropsku uniju, pre svega zbog neusaglašenosti u oblasti veterinarskih standarda, sistema kontrole i bezbednosti hrane. Međutim, promene koje se dešavaju na EU tržištu jasno pokazuju da formalno dobijanje izvozne dozvole više neće biti dovoljno.
Čak i kada regulatorni uslovi budu ispunjeni, proizvođače iz trećih zemalja očekuje dodatni, tržišni filter: način držanja kokošaka. Sve veći broj evropskih kupaca, prerađivača i trgovačkih lanaca zahteva isključivo jaja iz sistema bez kaveza. Drugim rečima, iako zakon još uvek dozvoljava određene oblike kaveznog uzgoja, tržište ih sve češće odbacuje.
Za Srbiju to znači da bi eventualno otvaranje EU tržišta moglo dočekati domaće proizvođače nespremne, ukoliko se tranzicija ka alternativnim sistemima ne započne na vreme. Proizvođači koji ostanu u kaveznom sistemu mogli bi se naći u situaciji da, i pored dobijene izvozne dozvole, nemaju kome da prodaju robu.
Švedski primer jasno pokazuje da se evropska proizvodnja jaja kreće ka modelu u kojem se dobrobit životinja podrazumeva, a ne dodatno objašnjava. Za Srbiju, ovo je istovremeno izazov i prilika. Rani prelazak na podne, slobodne ili organske sisteme mogao bi domaćim proizvođačima doneti stratešku prednost u trenutku kada se tržišta budu otvarala.
U suprotnom, postoji realan rizik da kavezna proizvodnja postane ograničena isključivo na domaće tržište, uz pad konkurentnosti i cenu proizvoda. Dakle, srpski živinari treba da imaju na umu da nije više pitanje hoće li se promene desiti, već da li će oni dočekati taj trenutak spremni.
Foto: atlascompany; freepik; Pixabay