Svetska geopolitika kroji planove i srpskoj poljoprivredi

81

U periodu pred nama najvažnije pitanje na tržištu poljoprivrednih proizvoda biće njihovo cenovno kretanje i da li će ono imati tendenciju rasta ili pada.

Osnov za to biće bilansi u prethodnom periodu, trendovi na svetskim berzama i geopolitička situacija u svetu koja će, izvesno je, i dalje ometati tržište i biti izvor neizvesnosti.

Po rečima direktora Produktne berze Novi Sad Miloša Janjića, situacija za domaću poljoprivredu u 2023. godini neće biti jednostavna. Na to ukazuju, naveo je, pad bruto proizvodnje i cena na svetskom tržištu, povećana nelikvidnost, rast kamata, opšta inflacija i strah od globalne recesije.

– U takvim uslovima privređivanja može da nam pomogne sistem berzanskog trgovanja, jer pruža mogućnosti sigurne trgovine i povećanog prometa robe, uz uvek bitan element javnog objavljivanja realnih tržišnih cena – naveo je Janjić za „Dnevnik”, i dodao:

– Pored planskog vođenja proizvodnje i prodaje, važno će biti da se vodi i realna kalkulacija rizika, troškova i prihoda. Svako drugačije poslovanje će ići ka riziku u godinama kao što su ove, zbog visokog uticaja netržišnih činilaca na svim poljima privrede u celom svetu.

Cene primarnih poljoprivrednih kultura, podsetio je, bile su na znatno višem nivou u odnosu na prethodne godine.

Na to su uticali inflacija na globalnom nivou, rast cena inputa, sukob između Rusije i Ukrajine, najvećih izvoznika žitarica i uljarica, kazao je Janjić.

Ukazao je i na to da su cene na svetskom tržištu imale izrazit skok u martu, početkom rusko-ukrajinske krize, ali da su otvaranjem izvoza i uvidom da tržište; i pored nestabilnosti; ipak funkcioniše, pale na nivo pre sukoba na relaciji Rusija–Ukrajina.

– Problemi sa logistikom su prisutni od početka korone, a nestabilnost izazvana ratom se prelila na sve tržišne segmente, pa je time i globalna makroekonomska situacija ugrožena – kazao je Janjić.

Na domaćem tržištu, za razliku od pšenice, predočio je, već drugu godinu zaredom, beleži se pad proizvodnje jarih useva, a uzrok su bili loši vremenski uslovi, pa će niži prinosi uticati i na koštanje ovih biljnih vrsta u narednom periodu, ali će kod formiranja cena uticaj imati i količine na svetskom tržištu, posebno kada je kukuruz u pitanju.

– Kukuruz i soja su kod nas izuzetno podbacili, prosečan prinos kukuruza u ovoj žetvi bio je ispod pet tona po hektaru, a soje ispod dve tone, dok je suncokret, usled veće otpornosti na sušu, ipak prošao nešto bolje, sa prosekom od oko 2,7 tona po hektaru, ali i dalje ispod višegodišnjeg proseka. Ozimi usevi, kao što je pšenica, sa 5,2 tone po hektaru prinosa, bolje su prošli. Proizvodnja pšenice je na svetskom nivou veća za 1,3 miliona tona, sa završnim zalihama koje se procenjuju da će biti manje za skoro devet miliona tona u odnosu na prošlu godinu. Najveći rast se procenjuje kod soje, gde je proizvodnja uvećana za 35,5 miliona tona, sa rastom završnih zaliha od sedam miliona tona. Usled pada proizvodnje u EU, Rusiji, Ukrajini i SAD, proizvodnja kukuruza je u ovoj sezoni manja za čak 55 miliona tona, a završne zalihe će biti manje za devet miliona tona. Suncokreta je proizvedeno skoro sedam miliona tona manje, uz pad prelaznih zaliha od 0,9 miliona tona, ali uz stabilan nivo zaliha ulja – objašnjava direktor Produktne berze.

Prema podacima ECB (Evropske centralne banke), prosečna inflacija u EU iznosi 10 odsto, a procene su, navodi Miloš Janjić, da će u 2023. u proseku iznositi 6,3 odsto.

– Svetska banka procenjuje da će inflacija na globalnom nivou iznositi oko pet procenata (izuzev energenata), dok su centralne banke gotovo sinhronizovale podizanje kamatnih stopa, što nije viđeno u poslednjih pet decenija – istakao je Janjić i naveo da su procene da će rast kamatnih stopa biti nastavljen i u 2023. godini, što može da ukaže da će i na tržištu poljoprivrednih proizvoda biti skokova.

Direktor Berze je ukazao da je FAO indeks hrane, koji objavljuju UN, sa 98,1 poen, koliko je u proseku bio 2020. godine, skočio na 125,7 indeksnih poena 2021. godine, da bi sa rusko-ukrajinskom krizom dostigao maksimum od 159,7 poena u martu ove godine.

– Nakon toga, usledio je silazni trend, sa 135,7 indeksnih poena u novembru. Tržište se jeste smirilo, ali na izuzetno visokom nivou u odnosu na prethodne godine – kazao je Janjić.

Izvor: Dnevnik

Foto: Envato


reklama