Globalna trgovina svežim jabukama smanjena je za gotovo dva miliona tona za devet godina, ali pojedine zemlje uspevaju da povećaju izvoz i tržišni udeo zahvaljujući konkurentnosti, boljoj organizaciji proizvodnje i osvajanju novih tržišta.
Svetsko tržište svežih jabuka prolazi kroz značajne promene koje nisu vidljive ako se posmatraju samo novčani pokazatelji. Prema analizi međunarodne trgovine, globalni izvoz smanjen je sa približno devet miliona tona 2016. godine na 7,1 milion tona 2025. godine, što je pad od oko 21 odsto.
Istovremeno, nominalna vrednost izvoza porasla je sa 7,19 na 7,89 milijardi dolara. Međutim, kada se uračuna inflacija u SAD, realna vrednost izvoza, izražena u dolarima iz 2016. godine, iznosila je oko 5,88 milijardi dolara, što predstavlja pad od približno 18 odsto.
Ni prosečna izvozna cena nije zabeležila značajan realni rast. Dok je nominalno povećana sa 796 na 1.110 dolara po toni, nakon korekcije za inflaciju iznosila je oko 827 dolara, odnosno svega četiri odsto više nego 2016. godine.
Među mogućim razlozima za smanjenje međunarodne trgovine navode se razvoj domaće proizvodnje u nekadašnjim velikim uvoznicama, zahvaljujući boljem pristupu tehnologijama, kao i rast popularnosti borovnica i drugih vrsta voća među mlađim potrošačima.
Uprkos nepovoljnim kretanjima, pojedine zemlje uspele su da povećaju izvoz i ojačaju svoju poziciju na svetskom tržištu. Južna Afrika izdvojila se kao jedan od najvećih dobitnika. Prosečan godišnji izvoz jabuka povećala je sa oko 504.000 tona u periodu 2016–2018. na 653.000 tona u periodu 2023–2025, što je rast od približno 30 odsto.
Udeo te zemlje u svetskom izvozu porastao je sa 5,7 na 8,8 odsto. Uspehu su doprineli povoljan geografski položaj, mogućnost snabdevanja tržišta tokom drugačijeg dela godine i širenje prodaje u Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Posebno je značajno indijsko tržište, kojem je olakšan pristup južnoafričkim jabukama.
Italija je u istom periodu povećala prosečan godišnji izvoz sa oko 923.000 na 956.000 tona. Iako je količinski rast iznosio svega 3,6 odsto, njen udeo u svetskom izvozu porastao je sa približno 10,4 na 12,9 odsto, čime je dodatno učvrstila poziciju među vodećim izvoznicima.
Italijanski model zasniva se na kvalitetu, produktivnosti i dobroj organizaciji proizvođača. Njihove organizacije koordiniraju skladištenje, sortiranje, pakovanje i prodaju, dok se dodatna vrednost gradi kroz prepoznatljive sorte i diferencirano pozicioniranje na tržištu.
Turska je prosečan godišnji izvoz povećala sa oko 193.000 na 271.000 tona, odnosno za više od 40 odsto. Njen udeo u svetskoj trgovini porastao je sa 2,2 na 3,6 odsto. Rastu su doprineli razvijena domaća proizvodnja, veliko unutrašnje tržište, konkurentni troškovi i ulaganja u kapacitete za hladnjačko skladištenje.
Posebno se ističe izvoz u Indiju, gde su isporuke turskih jabuka porasle sa približno 30.000 tona u sezoni 2018/2019. na skoro 130.000 tona u sezoni 2023/2024.
Sjedinjene Američke Države zabeležile su pad prosečnog godišnjeg izvoza sa oko 872.000 na 828.000 tona, odnosno pet odsto. Ipak, njihov udeo u svetskom izvozu povećan je sa 9,8 na 11,2 odsto. To pokazuje da se konkurentnost izvoznika ne može procenjivati samo na osnovu promene količine prodatog voća, već i u odnosu na kretanja na celokupnom tržištu.
Rezultati ovih zemalja ukazuju na različite puteve do uspeha: Južna Afrika se oslanja na geografske prednosti i diverzifikaciju tržišta, Italija na kvalitet i organizaciju proizvođača, a Turska na konkurentne troškove i pristup velikim uvoznicama.
U uslovima kada se svetska trgovina svežim jabukama smanjuje, sposobnost prilagođavanja i pronalaženja novih kupaca postaje sve važnija za očuvanje i rast izvoza.
Izvor: EastFruit
Foto: ChatGPT/Agro TV