Tehnologija organskog vinogradarstva

9

Porastom ekološke svesti i materijalnih mogućnosti, sve više se prelazi na organske principe uzgoja vinove loze i prerade grožđa.

Organska proizvodnja u vinogradarstvu datira iz sedamdesetih godina prošlog veka. Njene osnovne principe i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke, Francuske i Švajcarske. Da bi gajenje vinove loze moglo da se nazove ekološkim, potrebno je poštovati niz preciznih agrotehničkih, tehnoloških i zakonskih pravila.

Vinogradarstvo, po principima organske poljoprivrede, podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti.

Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro-ekološkog sastava. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti – ako su prethodne godine korišćeni veštački hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinu-dve. Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlašćena osoba iz licencirane institucije posle kontrole zemljišta,vode i vazduha.

Za podizanje vinograda po principima organske poljoprivrede najpovoljnije su blage kosine i padine okrenute jugu, jugozapadu i jugoistoku, odnosno brežuljkasta područja do 350 metara nadmorske visine.

Priprema za sadnju počinje podrivanjem zemljišta. Preporučuju se podrivači koji imaju dva ili tri radna tela i rade na 70 centimetara dubine. Ovom dubokom obradom ne narušava se struktura i ne izbacuje se na površinu donji, ’mrtvi’ sloj zemljišta, već se samo produbljuje oranični. Tako se poboljšavaju vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta, zadržava postojeća mikrobiološka ravnoteža i stvaraju povoljni uslovi za razvoj korena vinove loze.

Pošto su zemljišta za podizanje vinograda uglavnom siromašna organskom materijom, neophodno je dodati humus. Naime, za normalan razvoj i dobar prinos vinove loze zemljište mora da sadrži 2,5 – 3 odsto humusa. Pre sadnje površinski sloj zemljišta se usitni tanjiranjem. Na kraju sledi obeležavanje sadnih mesta, a potom iskopavanje jama.

Za zasnivanje vinograda koriste se samo kvalitetan sertifikovan sadni materijal, proizveden uz strogu kontrolu stručnjaka i materijal testiran na viruse. Donji deo sadnog materijala mora imati tri do pet zvezdasto raspoređenih osnovnih žila. Korenovo stablo mora da bude pravo i bez oštećenja, spojno mesto mora dobro da sraste, a mladica da je zdrava i najmanje dužine oko 50 cm. Sadni materijal se može saditi ručno i vodenom sadiljkom. U savremenom plantažnom uzgoju vinove loze, razmak između redova je 2,5 – 2,8, a u redu 1 – 1,2 metra, što zavisi od bujnosti sorte. Od uzgojnih oblika preporučuje se Gijot.

U organskoj proizvodnji obrada je minimalna. Zemljište se površinski obrađuje pri unošenju organske mase tokom pripreme za sadnju. U toku vegetacije može se kombinovati sa zatravljivanjem jer se sprečava erozija i održava struktura zemljišta, poboljšava plodnost i smanjuje prisustvo uzročnika hloroze, viroze i sive plesni. Za ishranu vinove loze koriste se isključivo organska đubriva. To može biti stajsko, kompost, humus, treset, drveni pepeo, i dugo. Važno je da su bez ostataka pesticida, teških metala, semena korova i štetočina što se utvrđuje analizom uzoraka u referentnim i ovlaštenim laboratorijama. U suprotnom, mogu imati štetan efekt na zemljište, vodu i samu lozu.

Štetu mogu da prouzrokuju pepelnica i plamenjača, pa je neophodna zaštita. U organskoj proizvodnji ona se primenjuje u vreme kad je stepen zaraze mali, uz obavezno praćenje i kontrolu prisutnosti bolesti i štetočina. Vinova loza je najosetljivija na pepelnicu sedam nedelja posle pucanja pupoljaka. Lišće, lastari i peteljke grozdova osetljivi su dok su zeleni, a bobice samo 4-6 dana posle cvatnje. Zato je važna rana zaštita.Ako se u vinogradu pojavljuju mladice, odnosno lastari koji se razvijaju iz okca zaraženog pepelnicom u prethodnoj godini, treba ih odstraniti. Prisustvo simptoma pepelnice kontroliše se i posle cvetanja, 10-12 nedelja od kretanja vegetacije.

Korisna je i blagovremena agrotehnika u toku vegetacije. Prvim zalamanjem zaperaka smanjuje se broj listova na čokotu, bolje je provetravanje i nanošenje preparata. Ako su vrhovi lastara zaraženi, zalamanjem se odstranjuju i tako smanjuje, takozvani, infektivni potencijal koji se prenosi u sledeću vegetaciju. Vinova loza se može tretirati sredstvima koja povećavaju njenu otpornost, a ne deluju direktno na uzročnike bolesti i štetočine. To su preparati od ekstrakata biljaka, algi, propolisa, proizvodi od sirutke, ekstrakti humusa, homeopatski i biodinamički preparati.

Foto: Cover Images


reklama