Direktor Šumskog gazdinstva „Banat“ Pančevo u okviru JP „Vojvodina šume“ Ivan Tešić izjavio je da je prethodna noć, kada je reč o požarima u Deliblatskoj peščari bila mirnija i da su se javljala nova žarišta, ali ne u tolikoj meri kao što je to bilo 4. avgusta.
Tešić je za Tanjug rekao da je u naselju Šumarak žarište koje tinja već tri dana, kao i da radnici teškim mašinama neprekidno rade na tome da se požar okruži da bi moglo da se pristupi njegovom gašenju.
– Šumarak je sad jedino žarište koje je već tinja tri dana. Ono što smo mi i sinoć preduzeli, to je da probamo da okružimo sve od Dragićevog Hata do Kajtasova, preko Grebenca, koji će se spojiti sa putem za Šumarak. I već četiri dana, 24 časa, teške mašine, samo se vozači menjaju, rade bez stajanja, kako bi okružili konačno požar i kako bi ga sveli u stanje da možemo kasnije, postepeno, da ga gasimo – objasnio je on.
Podsetio je da je u naselju Šumarak, koji pripada opštini Kovin, proglašena vanredna situacija jer se u jednom momentu požar toliko proširio da je morala da bude izvršena evakuacija stanovništva. Tešić je naveo da je na terenu angažovano 339 pripadnika Sektora za vanredne situacije, „Vojvodina šuma“ i Vojske Srbije koji koriste preko 60 vozila i 30 buldožera za gašenje požara. Istakao je da meštani sarađuju i pružaju podršku u gašenju požara.
– Ima i nekih delova gde oni više, bolje znaju možda nego Sektor za vanredne situacije – rekao je Tešić.
Naveo je da je požar počeo 22. jula, ali da je brzo lokalizovan uz učešće pripadnika MUP-a i Sektora za vanredne situacije.
– Po raznim medijima je kružilo da nismo organizovali dežurstva, a dežurstva su od 22. bila svakodnevna i uvek je bilo na terenu minimum 50, čak neki put do 80 ljudi. Požar prvi se javio 2. avgusta, gde je zahvatio dva hektara borove šume koji smo lokalizovali i okružili – rekao je on.
Prema njegovim rečima, 4. avgusta se na kilometar i po od prvog žarišta javio novi požar. Ukazao je da je požar u borovoj šumi specifičan jer na različite i nepredviđene načine može da dođe do širenja vatre.
– Ono što važi za šumske požare u regionu za Deliblatsku peščaru ne važi. Imate krunski požar koji je najgori. Kada zahvati krošnje, može da putem šišarke koja može da leti dosta, zapali drugi rejon. Kada gori borova kora, kada pukne kao petarda, niko ne može da vam kaže koliko će vetar da je nosi. Ono što je najopasnije, to je podzemni požar kod bora jer on u sebi ima smole, može da tinja dugo i može da se zapali. To niko ne može da kaže kada tačno i gde – objasnio je Tešić.
Foto: Tanjug