U periodu pandemije korona virusa, i pored njihove važne uloge u poljoprivredi zemalja Evropske unije, uveliko se pogoršao položaj sezonskih radnika, pogotovo na zdravstvenom planu.
– Sezonski radnici su ključni za sektor poljoprivrede kada je reč o žetvi, setvi i uzgajanju, posebno u ovoj sezoni – saopštila je u martu Evropska komisija, pozivajući zemlje EU da obezbede da oni lako putuju, posle propisanog medicinskog skrininga.
Iako je zbog pandemije obustavljen putnički aviosaobraćaj i zatvorene granice između zemalja Evropske unije, sezonski poljoprivredni radnici iz Rumunije i drugih istočnoevropskih država su među retkima kojima je i dalje dozvoljeno da se ukrcaju na avion ili da putuju na rad u inostranstvo, piše briselski portal „Politico“.
Međutim, kako se dodaje, pošto su u stotinama putovali u prepunim autobusima na putu ka rumunskim aerodromima i delili sobe na farmama u Nemačkoj, mnogi sezonski radnici su ocenili da je zdravlje ljudi iz Istočne Evrope manje važno od zaliha hrane Zapadne Evrope.
– Ko će biti odgovoran kad sezonski radnici počnu da umiru – upitala je Ramona Duminiciou iz rumunskog udruženja Eko Ruralis, koje predstavlja seljake.
Ona je rekla da težak rad u lošim uslovima nije ništa novo za te radnike, ali da je njihova situacija postala vidljivija zbog putovanja na koja kreću u vreme pandemije.
– Ne znam da li je EU u mogućnosti da odustane od ovog modela razvoja zanovanog na radu siromašnih. Nemogućnost bloka da obezbedi da ne postoje građani drugog reda njegov je najveći neuspeh – ocenila je Duminiciou i upitala:
– Zašto Nemci ne mogu sami da beru svoju šparglu?
„Politico“ navodi da su neki to i probali.
Nemačka, Velika Britanija i Francuska pozvale su ljude koji su radili u restoranima i drugim sektorima pogođenim pandemijom da odu da rade na farmama za svoje države. Loš odziv i nedostatak iskustva onih koji su se odazvali doveli su, međutim, do toga da se nemački i britanski farmeri ponovo okrenu istočnoevropskim radnicima.
– Istočnoevropski radnici su ključni deo plana da stavimo ljudima na tanjire hranu koju mogu da priušte – priča Tom Bredšou, potpredsednik britanskog Sindikata farmera.
Kaže da je to zato što oni razumeju prirodu posla i zbog iskustva, sa sobom donose i produktivnost.
Bredšou dodaje da će oni biti ključan deo obuke lokalnih ljudi, s obzirom na to da Velikoj Britaniji treba oko 70.000 poljoprivrednih radnika za berbu krastavaca, salate, boba, biljaka i voća.
Rumuni koji dolaze godinu za godinom, uglavnom su iz ruralnih predela, tako da su navikli na poljoprivredne poslove i žele da zarade više nego što bi mogli kod kuće.
Prosečna neto zarada u Rumuniji u januaru bila je oko 650 evra, ali seljaci mogu jednomesečnim poljoprivrednim radom u inostranstvu da zarade najmanje dvostruko više.
Foto: Free Images
