Dobijena ukrštanjem sorti stenlej (Stanley) i kalifornijska plava (California blue) 1964. godine, timočanka je za sortu priznata 2004. godine. Autori su bili dr Dobrivoje Ogašanović, dr Vlajisav Papić, mr Radunka Plazinić i dr Milojko Ranković.

Stablo timočanke je izrazito bujno. Krošnja je razvedena i velikog potencijala rodnosti. Ne lomi se pod teretom roda. Odlično je garnirana rodnim drvetom. Rađa na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama. Sadrži prosečno 1,30 cvetova u cvetnom pupoljku. List je krupan, jajast, tamnozelen, sjajne površine i izražene nervature. Cvet je krupan i beo, sa razvijenim elementima. Delimično je samooplodna. Cveta približno kad i stenlej. Rodnost je odlična, čak i u godinama sa poznim mrazom. U pojedinim godinama nešto je osetljivija prema prouzrokovaču truleži ploda (Monilinia laxa). Na virus šarke šljive (Plum pox virus) je tolerantna. Sa sejancem dženarike kao podlogom pokazuje odličnu kompatibilnost.

Plod timočanke je krupan, mase 50-70 g. Dimenzije ploda su: visina – 49,6 mm. širina – 44,8 mm. debljina – 44,8 mm. Intenzivne je plave boje sa obilnim pepeljkom. U pojedinim godinama javlja se rđasta prevlaka. Po izgledu je sličan čačanskoj lepotici. Rastvorljivih suvih materija ima 14,4-18,7%. Mezokarp svetložut do ćilibaran, ukusan. Koštica je krupna, hrapava, ponekad se teže odvaja od mesa ploda. Dimenzije koštice su: visina -27,1 mm, širina – 18,1 mm, debljina – 10,4 mm.

Zri obično tri do četiri nedelje pre stenleja. Transportabilnost i sposobnost čuvanja je odlična.

Timočanka je visokokvalitetna stona sorta, krupnog i tamnoplavog ploda sa obilnim pepeljkom. U pojedinim godinama se pojavljuje rđasta prevlaka, što umanjuje tržišnu vrednost ploda.

Izvor: Institut za voćarstvo

Foto: Institut za voćarstvo