Tisa – sveto, lekovito i elegantno drvo

461

Tisa (Taxus baccata) je zimzeleno drvo koje može da naraste i 10 do 15 metara u visinu. Veoma je otporno na niske temperature i cveta od marta do aprila, a ako želite plodove, morate da posadite muška i ženska stabla. Izuzetno je dekorativna vrsta, za svaku preporuku, a kod nas je poznata i kao „Sveto drvo“.

Tisa nije zahtevna vrsta. Bez brige je možete gajiti u našim uslovima. Podnosi i preskovita i glinovita i teška zemljišta. Ipak, ako je vaše zemljište teško, trebalo bi da ga drenirate da se ne bi zadržavala suvišna voda, a pH može da se kreće od kiselog do neutralnog i alkalnog, tako da ni tu tisa nije osetljiva i izbirljiva.

Što se tiče pozicije, tisu možete da sadite na osunčanim, polusenovitim ili potpuno senovitim pozicijama.

Traži umerenu vlagu, ali odlično podnosi i sušu. Jedino što neće tolerisati je izloženost udarima morske vode, ako planirate sadnju negde uz more. Za gradske uslove i zagađenja, pravi je izbor i nećete se pokajati. Zapravo, jedino od čega tisu treba da čuvate je suvišna vlaga jer je osteljiva na trulež korena izazvanu fitoftorom. Trebalo bi da izbegavate da je sadite na mestima koja se često gaze (putevi, staze) jer sabijanjem zemljišta ostaje dosta ležeće vode.

Ekstremno je tolerantna na niske temperature i do -25 stepeni C. U rano proleće mladi izbojci su nešto osetljiviji na mrazeve.

Tisa je drvo koje veoma dugo živi. Najstarije stablo je u Velikoj Britaniji, u Pertširu, i procenjuje se da je staro 1.500 godina. U nekim drugim izveštajima navodi se da tisa može da doživi i do 4.000 godina. Retka pojava u prirodi upavo je zabeležena kod tise – kada stablo počne da propada, jedan deo zdravog stabla pravi klinasti izraštaj koji se spušta u zemlju i počinje da formira nov koren. Na taj način, tisa je gotovo neuništiva.

Tisa raste veoma sporo. Mlade posađene biljke rastu oko 30 cm godišnje, ali ovakav brz porast se naglo zaustavlja, tako da je za visinu od 4,5 metra tisi potrebno oko 20 godina. Od dvadesete do stote, rast je toliko usporen da se jedva i primećuje. Kora je veoma mekana i osetljiva. Korenov sistem je slabo razvijen, pa tisu ne bi trebalo presađivati. Jednom posađena, na istom mestu može ostati vekovima.

Tisa može da se razmnožava reznicama i semenom. Kada semenke sazru, treba ih što pre posejati. Sejanjem u jesen semenke mogu da klijaju i narednih 18 meseci. Seme koje se čuva može zadržati klijavost naredne dve godine. Ukoliko želite da seme klija ranije, dobro je da ga izložite tretmanu četiri meseca toplog čuvanja i četiri meseca hlađenja. Kad semenke proklijaju, presadite ih u pojedinačne saksije kada narastu toliko da možete nesmetano rukovati njima. Gajite ih u hladnim lejama. Sejanci rastu veoma sporo, pa će sledeće presađivanje biti tek za dve godine. Sadnju na otvorenom planirajte u kasno proleće ili rano leto, a svakako posle poslednjih poznih mrazeva.

Za razmnožavanje reznicama skidaju se poluzrele reznice sa bočnih izbojaka u toku jula i avgusta. Reznica bi trebalo da je 5-8 cm dugačka. Ožiljavanje će krenuti već u septembru, ali biljke treba ostaviti u ožilištu sve do sledeće sezone i saditi u kontejnere tek na proleće. Na ovaj način obezbedićete veliki procenat ožiljavanja.

Tisa je nezamenljiva za pravljenje topijarnih formi. Čak i stara stabla odlično reaguju na orezivanje.

Pripravci od tise leče neke od bolesti disajnih puteva, deluju kao laksativi, antispazmolitici, kardiotonici, za lečenje upala mokraćne bešike, bubrega. Taksol koji tisa sadrži je i lek za lečenje raka jajnika, ali važna je napomena da se svi ovi lekovi moraju koristiti pod strogom kontrolom iskusnih lekara ili homeopata. Koristi se u parnim kupatilima.

Pošto je tvrdo i trajno, a i elastično, drvo tise se koristi za pravljenje skupocenog kabinetskog nameštaja, drvenih lukova, ručki za alate, a odlično je i kao ogrevno drvo za kamine. Spaljeno drvo tise ima prijatan miris tamjana.

Foto: Pixabay


reklama