Topola – opština sa najviše voća po glavi stanovnika

84

Opština Topola već dugi niz godina beleži uspon u proizvodnji voća. Na ruku toj činjenici služe i podaci o povećanju površina pod voćnjacima, a posebno što ih podižu mladi proizvođači.

O tome i nizu podsticajnih mera lokalne samouprave za emisiju „Plodovi“ televizije Prva, emitovane 19. decembra, govorio je Momčilo Vasiljević, član Veća opštine Topola zadužen za poljoprivredu. U istoj emisiji govorilo se i o raspisanoj javnoj nabavci za dobijanje jagnjadi poljoprivrednicima sa područja opštine Topola.

– Zanimljiv podatak vezan za opštinu Topola je da po glavi stanovnika najviše voća u Srbiji se proizvede u opštine Topola – rekao je Vasiljević u uvodnoj rečenici i dodao da su i rubna područja opštine u kojima je bilo zastupljeno ratarstvo sada prešla na podizanje zasada voća. Takav je slučaj „recimo u slivu Kubršnice i donje Jasenice da već imamo zasade ne samo šljiva, već imamo i borovnice i aronije, nove plantaže krušaka“.

Na konstataciju da mladi sve više vide perspektivu u voćarskoj proizvodnji, Momčilo Vasiljević je kazao da su mladi „primetili da je zarada na voću dobra“ i da se „može ostvariti veći profit u odnosu na ratarstvo. Postoji neka stabilnost u proizvodnji i u ceni“. Rekao je i da jedne godine cena nekog voća može biti manja, ali zato drugog veća. Da se na onom prvom druge godine može više zaraditi „ali uvek ima poklapanja, sem ako su elementarne nepogode pa seljak ode u minus. Inače voćar uvek ostvari profit manji ili veći, zavisi od godine. Ali postoji neka sigurnost i maldi su primetili to“.

U emisiji se moglo čuti da je u poslednjem kvartalu opština isplatila 880 hiljada dinara pomoći poljoprivrednicima po raznim osnovama. Vasiljević je nabrojao da je reč o pomoći za navodnjavanje, za plasteničku proizvodnju, za osemenjavanje i za nabavku stočne hrane. Dodao je i da je ostalo i nešto neutrošenih sredstava i za peti krug, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu i za podsticaje za nabavku stočne hrane kao i za pčelare. On je naglasio da se u narednoj godini budžetom predviđa povećanje podsticaja u poljoprivredi od 23% „mada mislim da to nije dovoljno, koja su namenjena za sve oblasti i plan novog opštinskog rukovodstva je da u naredne 2-3 godine taj budžet ako uspemo udvostručimo“.

Povećanjem budžeta predviđena je još jedna nova mera – pomoć u razvoju seoskog turizma. U opštini Topola postoji registrovano 11 turističkih domaćinstava. Za podsticaj razvoja ove grane za narednu godinu opredeljeno je 2 miliona dinara „tako da će poljoprivrednici već od nove godine moći da konkurišu za ta sredstva, a ako bude novih registrovanih turističkih gazdinstava, onda ćemo rebalansom budžeta predvideti da i oni dobiju ta sredstva za nabavku opreme“.

Opština Topola podržava poljoprivrednike i onim merama kojih nema u nacionalnim. Vasiljević je kao primer naveo podsticaje za veštačko osemenjavanje.

– Sada sa 1.200 idemo na 1.500 dinara, a planiramo 2022. godine da u potpunosti pokrijemo troškove veštačkog osemenjavanja. Takođe, kod pčelara imaćemo značajna ulaganja. Pokušaćemo da ostvarimo i kontakt sa resornim Ministarstvom nadležnim za razvoj poljoprivrede i sela gde bi pokušali da formiramo nekoliko novih zadruga. Cilj je formirati zadruge koje će se baviti pre svega preradom – sušare, mlekare. Namera je da opština ne bude samo sirovinska baza, već i da se voćarski proizvodi „oplemene“ kroz preradu kako bi se dobila dodatna vrednost i da bi naravno poljoprivrednici zaradili više nego kroz izvoz sveže šljive ili jabuke.

Zadruge će po njegovom mišljenju osnivati pre svega mladi ljudi koji su pozitivne primere zadrugarstva mogli da vide i kod nas kao i u okruženju i inostranstvu.

– Mi ćemo im pomoći kroz stručna savetovanja uz pomoć stručne savetodavne službe. Kontaktiraćemo nadležna Ministarstva da nam i oni pomognu u edukaciji mladih poljoprivrednih proizvođača, da i oni uvide da mogu sa svojim radom, udruženi, da ostvare veći profit i da se, ako su se već odlučili da ostanu na selu da imaju koristi od toga što su ostali – kazao je Vasiljević za TV Prvu.

Jedna od tema iste emisije bili su i podsticaji Opštine Topola u stočarstvu, tačnije javna nabavka za dobijanje jagnjadi tipa vinterberg. O ovoj temi govorio je Rade Matić iz odeljenja za poljoprivredu Opštine Topola. Matić je objasnio način dobijanja jagnjadi. Rekao je da program dodele jagnjadi postoji nekih 15 godina. Jedna količina jagnjadi je podeljena u tom momentu, a posle toga se vršila dodela iz povraćaja potomstva.

– Zahvaljujući tome imamo neprekidan priliv jednog broja jagnjadi i to se deli novim zainteresovanim proizvođačima – rekao je između ostalog u emisiji Matić i dodao da se sada počinje sa novom turom dodele jagnjadi.

Na ovaj način će se proširiti stada do limita od 30 ovaca kako bi se mogli ostvariti podsticaji kod države. On je objasnio da se išlo na tip jagnjadi vinterberg jer su se pokazale prilagodljivim našim uslovima. Pojasnio je i način dobijanja jagnjadi. Dobija se po pet komada jagnjadi. Vraća se „kilogram za kilogram, tako da nema nekih dodatnih opterećenja“. Naredne godine po preuzimanju ne vraća se ništa. Sledeće godine treba da se vrati tri komada, a naredne još dva „tako da tih pet jagnjadi koje je poljoprivrednik preuzeo treba da vrati u roku od tri godine“, rekao je Rade Matić i dodao da „sada već imamo određeni broj datih. Taj povraćaj je u toku i tako reći svakodnevno ima neko ko vraća, tako da će iz tog povraćaja ići dodela nove jagnjadi zainteresovanima“. Što se interesovanja poljoprivrednika tiče, rekao je da je ono veliko. Podneto je 52 zahteva koje će pregledati Odbor za poljoprivredu i razvoj sela i utvrditi spisak po kome će se jagnjad deliti poljoprivrednicima. O planovima za narednu godinu kazao je da postoji određena grupa mera za podsticaje poljoprivrede. Izrazio je nadu da će ona biti bolja od ove.

– Nadamo se da će se ova situacija oko kovida smiriti kako bi se moglo normalno raditi. Sve je to ostavilo posledice na sve pa i na proizvođače, jer evo, s obzirom da ugostiteljstvo slabo radi, da nema proslava, mala je potražnja za jagnjićima, za svinjama i sve je to ostavilo posledice kroz smanjenu tražnju i kroz lošiju cenu, ali valjda će se i to završiti, nadamo se – zaključio je Matić za TV Prva.

Foto: Free Images


reklama