Odrasle ovce i ovnovi pregledaju se svake godine za vreme striže, kad se po pravilu sastavlja plan pripusta, i tom prilikom se sva starija i mlada grla koja nisu pokazala zadovoljavajuće rezultate u proizvodnji, izdvajaju i tove.
Formiraju se stada (buljuci), koja se teraju na planinske pašnjake, gde se drže čitavog leta sve do oktobra, odnosno do kad ima bogate paše, a onda se doteruju u klanicu i odmah prodaju za klanje, ili se drže u blizini klanice, na oskudnoj paši, uz prihranjivanje koncentratom.
Zelena trava na pašnjacima je najbolja hrana za ovce, jer suva materija mladih trava po svarljivom proteinu i hranljivosti u celini bliska je sa koncentratom i značajno ih prevazilazi u pogledu biološke vrednosti belančevina i sadržaju vitamina.
Suva materija mladih trava sadrži: 20-25% proteina, 4-5% masti, 30-35% bezazotnih ekstraktivnih materija, 9-11% mineralnih materija i 10-15% celuloze. Trava predstavlja bogat izvor karotina (100-150 mg na 1 kg). U zelenoj travi se nalaze i estrogene materije, što utiče na plodnost ovaca.
Pri iskorišćavanju, pašnjak se deli na pregone (8-12 jednakih delova). Širina pregona za jednu ovcu je 0,5 m, za šilježe 0,4 m, a za jagnjad 0,3 m. Podrazumeva se da to zavisi od travne mase po metru kvadratnom.
U toku leta ovcama na pašnjacima, jedanom ili dva puta nedeljno daje se so zajedno sa koncentratom. Obično se za ovu svrhu koriste mekinje. Na taj način ovce bolje iskorišćavaju planinsku pašu i postižu veću težinu u tovu.
Ovce u tovu zahtevaju manju pažnju u pogledu ishrane i nege nego jagnjad u tovu. Osim toga, ovce u tovu i znatno manje uginjavaju.
Tov odraslih ovaca na paši je rentabilan, ako je paša dobra i ako su vremenski uslovi pogodni. Ukoliko je paša slabija, ovce se u jesen dotovljavaju koncentratom i nus proizvodima prehrambene industrije i poljoprivrednih gazdinstava, pri čemu se vodi računa o ekonomskim efektima.
Ovce mogu da se tove i kabastom hranom: senom, silažom, svežim rezancima šećerne repe, džibrom itd. Koncentrat se daje u malim količinama. Daje se zajedno sa prekrupom kukuruza ili mekinja, isto kao u tovu ovaca na paši.
Najbolje je da se hrana za odrasle ovce u tovu normira.
Za tov odraslih ovaca preporučuju se sledeće norme:
Utovljene ovce i ovnovi postižu veću masu za pet do deset kilograma, tako da poboljšavaju randman i kvalitet mesa i predstavljaju veću vrednost na tržištu. Međutim, tov ovaca u odnosu na tov jagnjadi je znatno skuplji, izuzev kad se izvodi na dobrim pašnjacima i kad se ovce hrane jeftinom voluminoznom hranom. Grla koja su završila porast u tovu, utrošenu hranu transformišu, uglavnom, u loj, a mlada grla koja rastu, u mišiće. Otuda je kod jagnjadi potrebno manje hrane za 1 kg prirasta nego kod odraslih ovaca.
Izvor: „Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje“ (Milenko Gutić, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković), Čačak, 2006.
Foto: Pixabay
