Pod pojmom ‘tranzicioni period kod krava’ podrazumeva se period prelaska iz faze zasušenosti u fazu laktacije, odnosno, proizvodnje mleka.
U praktičnom smislu sastoji se od nekoliko faza:
– faza zasušivanja
– faza od zasušivanja do tri nedelje pre teljenja
– faza od tri nedelje pre teljenja do momenta teljenja
– porodiljska faza
– faza početka laktacije
Zasušivanje se sprovodi na dva meseca pre teljenja. Skraćivanje perioda zasušenosti može dovesti do smanjenja mase ploda, smanjene proizvodnje mleka u narednoj laktaciji i metaboličkih poremećaja nakon teljenja. Pri planiranju perioda zasušenosti trebalo bi uzeti u obzir da je kod krava holštajn rase trajanje steonosti prosečno 278 dana.
Zasušivanje se sprovodi redukovanjem hrane, po potrebi i vode. i naglim prestankom muže. Ishrana u periodu zasušivanja se zasniva na slami ili livadskom senu, bez upotrebe koncentrovanih hraniva. Prva tri dana u ishrani se koristi slama. Krave se muzu jednom dnevno. Četvrtog dana, posle muže, sprovodi se konzervacija svake četvrti vimena antibiotskim preparatima sa produženim dejstvom.
Od četvrtog do sedmog dana u ishrani se koristi seno i prati stanje vimena. Nakon sedam dana od početka zasušivanja u obroku se koriste hraniva predviđena za zasušene krave.
Prilikom zasušivanja potrebno je izvršiti korekciju papaka sa sanacijom eventualnih oboljenja. Poželjna je i aplikacija intramuskularnih injekcija AD3E vitamina.
U periodu od zasušivanja do tri nedelje pre teljenja, ishrana je jednostavna i zasniva se na oko 10-12 kg silaže kukurza, 2 kg koncentrata i travnom senu i slami do pune sitosti. Obroci se moraju balansirati prema potrebama sa ciljem održanja funkcije buraga, spračavanja gojenja i intenzitetu razvoja ploda.
Kravama se moraju obezbediti adekvatni higijenski uslovi držanja, pristup hrani i vodi. Držanje krava u slobodnom sistemu je poželjno radi održavanja tonusa muskulature i lakšeg teljenja.
Na tri nedelje pre teljenja, usled naglog porasta ploda, dolazi do pada u konzumaciji hrane. Obrok se mora prilagoditi potrebama životinja i mogućnosti konzumiranja hrane. U obrok se uvode sva hraniva koja će se koristiti u laktaciji. Povećava se koncentracija obroka kako bi se populacija mikroorganizama u buragu pripremila za promenjen način ishrane. U obroku se smanjuje ili isključuje upotreba sena i senaže lucerke kako bi se smanjilo unošenje kalcijuma i prevenirala pojava mlečne groznice nakon teljenja. U obrocima se redukuje ili potpuno isključuje so, sa ciljem sprečavanja pojave otoka vimena.
U zapatima sa visokom mlečnošću potrebno je dodavanje intramusklarnih depoa AD3E vitamin i selena, dodavanje nijacina i preparata na bazi propilen glikola, kao prevencija pojave ketoze, mlečne groznice i zaostajanja posteljice.
Kravama se moraju omogućiti maksimalni higijensku uslovi i nesmetan pristup hrani i vodi. Ovakav način ishrane i držanja, u fazi tri nedelje pre teljenja, potrebno je obezbediti i steonim junicama.
Porođaj predstavlja najkritičniju fazu u tranzicionom periodu. Kravama je potrebno obezbediti adekvatne higijenske uslove držanja i maksimalnu pomoć na teljenju, kako bi porođaj protekao bez većih problema. Ishrana, na par dana pre teljenja, trebalo bi da se zasniva na kvalitetnom senu uz dodatak stočnog brašna ili pšeničnih mekinja. Odmah posle teljenja, bilo bi dobro ponuditi kravi da popije mlak napoj od pšeničnih mekinja i soli ili neki komercijalni preparat, proizveden za ovu namenu, koji u sebi sadrži elektrolite, vitamine i propilen glikol.
Sve mere koje smo preduzimali od početka zasušivanja i u porodiljskoj fazi imaju za cilj što brže osposobljavanje krave da počne da konzumira hranu, pije vodu, preživa i proizvodi mleko.
Krave koje su u period zasušivanja ušle sa optimalnom kondicijom, zdravih nogu i papaka i opšteg zdravstvenog stanja, imaće lakši porođaj, brži početak u konzumaciji hrani i dobar start u proizvodnji mleka.
U prvih osam dana nakon teljenja, naročito prva tri, mleko je izmenjenog hemijskog sastava, namenjeno je isključivo ishrani teladi i naziva se kolostrum. U sebi sadrži povećanu količinu masti, proteina, minerala i vitamina. Poseban značaj je sadržaj antitela namenjenih zaštiti teleta od patogena, do početka stvaranja sopstvenog imuniteta.
Ishrana u porodiljskoj fazi se zasniva na kvalitetnom senu po volji uz postepeno uvođenje ostalih kabastih i koncentrovanih hraniva. Koncentrat se u obrok mora ukuljučivati postepeno u količini od 0.5 kg na dan. U uslovima ishrane kompletno mešanim, takozvanim, TMR obrocima, preporuka je da se kravama u porodilištu daje 40 do 50 odsto obroka za krave rane laktacije i seno do pune sitosti.
Faza početka laktacije je period nakon porodiljske faze i predstavlja start u proizvodnji mleka namenjenog za konzum. Ukoliko je porođaj protekao bez većih problema krave postepeno povećavaju konzumaciju hrane i proizvodnju mleka. Problem u ovoj fazi je negativan bilans energije i gubitak telesne mase. To praktično znači da krave proizvode više mleka i izlučuju više hranljivih materija nego što je mogućnost njihovog unosa ishranom. Iz tog razloga proizvodnja mleka se delimično ostvaruje na račun gubitka telesnih rezervi.
U ovoj fazi neophodan je stalni nadzor nad praćenjem konzumiranja hrane, proizvodnjom mleka i zdravstvenim stanjem. Svi faktori koji doprinose smanjenom konzumiranju hrane moraju biti otklonjeni, a pre svega oboljenja nogu, upale materice kao posledica zaostajanja posteljice i povreda na porođaju, loše izbalansirani obroci sa nedovoljnim sadržajem i nepravilnim odnosom hranljivih materija, higijenski i mikrobiološki neispravna hrana, i tako dalje.
U praksi se značaj tranzicionog perioda zanemaruje. Najveća pažnja se poklanja muznim kravama. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da početak naredne laktacije počinje u zasušenju.
Saša Vukašinović dipl.inž.
Foto: Cover Images
