Tri generacije Glišovića istovremeno se bave stočarstvom, cvećarstvom i još ponečim

29

Glišovići se, kao i mnogi u Srbiji koji imaju male parcele, bave mešovitom proizvodnjom. Oni su se opredelili za neobičnu kombinaciju mlečnog govedarstva, svinjarstva, ovčarstva, ali i voćarstva i plasteničke proizvodnje cveća, kao i organskog povrća.

Miljko Glišović je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Bresnici, u srcu Šumadije, na samom obodu teritorije grada Čačka, kome je, kako je rekao u emisiji „Naša priča“ kanala Agro TV, ovčarstvo i cvećarstvo na prvom mestu.

– Nijedna godina u Srbiji nije toliko stabilna da bismo mogli da se oslonimo na jednu kulturu i jedan proizvod, tako da smo odavno u porodici okrenuti „svaštarenju”. Krave su stabilan izvor, jer imate prihod svakih 15 dana kroz mleko, iako ono nije adekvatno plaćeno. Sve ostalo je sezonski – ističe Miljko.

Glišovićima je sada prioritet ovčarstvo. Žele da povećaju broj ovaca koje imaju i da dosegnu količinu od 60 do 100 grla, a da smanje broj krava, kojih trenutno imaju pet.

– Ovce su lakše za gajenje, a zarada je solidna – navodi razlog promene „biznis plana“ ovaj poljoprivrednik.

Ova porodica obrađuje šest hektara zemlje, još nešto imaju pod zakupom u blizini, gde uzgajaju kukuruz, pšenicu, zob i ječam, što je neophodno za prehranu stoke.

– Prošla godina je bila veoma rodna i povoljna za žitarice i nama za silažu prihrane za stoku – kaže Miljko.

Sa snajom Ivanom, finansijskim tehničarem po struci, kod Glišovića je došlo i gajenje cveća.

– U 2020. je sezona bila i više nego odlična, može pristojno da se zaradi – kaže Ivana, koja je svoju profesionalnu strast okrenula muškatlama, kaliopama, balkonskom cveću…

U Bresnici se rod i dalje meri „na džakove“, i u 2020. godini su imali od 90 do 110 džakova pšenice po hektaru (od 4,5 do 5,5 tona). Kod Glišovića, kako to već biva u dobrim seoskim domaćinstvima, ne gleda se „šta je čiji posao“, već se uzajamno pomaže u tekućem poslu. Pogotovo što na imanju uglavnom sve obavljaju članovi porodice, bez angažovanja pomoći sa strane.

– Recept uspeha je veliko zalaganje i veliko odricanje kada je sezona, pogotovo leti. Ako treba i zanoći se u poslu, ali sve se završava „u roku“ – naglašava Miljko.

Supruga Velika zadužena je za plastenik, u kome se proizvode i organski paradajz i krastavci.

– Kupci su zadovoljni, prodajemo na pijaci, a čak nam mušterije dolaze i u kuću – ističe Velika.

Supružnicima su od najveće pomoći mlađi sin Darko i snaja Ivana, dok stariji Aleksandar pomaže koliko stigne od svog posla. Pripomaže im i sedmoro unučadi.

– Dodatna je motivacija za rad da imamo nekog mladog ko želi da ostane na imanju i pokaže da i od poljoprivrede može da se živi – rekao je Miljko.

Sin Darko, inače mašinski tehničar koji radi i u privatnoj firmi, ima planove za razvoj gazdinstva baziranog na ovčarstvu.

– Profesionalno sam počeo da se bavim ovcama, i to posebno il de fransom, pre tri godine. Imali smo pramenke, a generalno malo ljudi u okruženje gaji il de frans, iako ima bolji randman mesa i plodne su. Nadamo se da ćemo brzo podići broj sa 60 plotkinja – objašnjava Darko.

Takav optimizam ima osnova, jer su nedavno na imanju dve ovce ojagnjile četvorke, što je retkost i što stručnjaci pripisuju pridržavanju svih propisanih mera.

– Na prvom mestu tu je genetika, a naše ovce su dobre, jer je priplodni materijal od ovnova iz uvoza. Onda sledi kvalitetna, obilna i raznovrsna hrana – kaže Darko.

Ipak, naglašava, bez podrške porodice ništa od sveg ovog posla ne bi bilo. Zbog toga se i odlučio da ostane na selu, a u ovom kraju, srećom, nije jedini, jer ima relativno mnogo mladih bračnih parova koji se bave poljoprivredom.

Izvor: 24sedam.rs/Agro TV

Foto: Agro TV


reklama