Trulež plodova jabučastog voća

234

Monilinia fructigena je jedan od najznačajnijih patogena, a najveće štete pričinjava na jabuci i kruški. Za razliku od M. Laxa, Monilinia fructigena prevashodno napada plodove.

Velike štete pričinjava i kod nas, posebno na voću koje se neredovno štiti. Specifično je i da svoj razvoj nastavlja i tokom skladištenja, kad u neadekvatnim uslovima čuvanja zaraza lako prelazi sa bolesnih na zdrave plodove, koji brzo propadaju.

Monilinia fructigena najtipičnije simptome prouzrokuje na plodovima koje može da parazitiraju od samog zametanja pa do upotrebe. Oboleli mladi plodovi nekrotiraju i opadaju. Kod odraslih plodova, posebno onih koji su skoro ili sasvim zreli, na mestima ostvarene zaraze javljaju se kružne pege smeđe boje. Na povšini ploda se uočavaju svetlosive jastučaste gomilice u vidu koncentričnih krugova. Plodovi postaju suvi, smežurani, čvrste konzistencije, mrke boje. Mogu se videti na zemljištu ispod voćke ili u krošnji čvrsto prilepljeni uz grane i grančice i tu ostaju tokom cele zime. Na plodovima je karakterističan i simptom crne truleži.

Patogen se održava micelijom u mumificiranim plodovima ili na drugim obolelim biljnim delovima. U zemljištu na mumificiranim plodovima Monilinia fructigena može da očuva vitalnost dve i više godina, jer je ne parazitiraju zemljišni mikroorganizmi. Pri povoljnim ekološkim uslovima micelija se aktivira još krajem jeseni, tokom zime i ili početkom proleća obrazujući konidije. U proleće nastaju primarne infekcije preko cveta, stoma, lenticela i rana. Konidije se rasejavaju vetrom i kišnim kapima. Masovne infekcije plodova nastaju na mestima njihovog oštećenja od insekata koji prouzrokuju crvljivost. Ovaj patogen se razvija i posle berbe voća, tokom transporta, skladištenja i prodaje.

Zaštita voća od M. fructigena je ista kao i kod M. laxa. Za tretmane u toku mirovanja vegetacije koriste se sredstva na bazi bakra (za smanjenje infekcionog potencijala). Od hemijskih sredstava u toku vegetacije mogu se koristiti sredstva na bazi ciprodinila, tebukonazola, piraklostrobina i boskalida uz napomenu da se vodi računa o karenci.

Izvor: dipl. inž. Ivana Obradović, PSSS Prokuplje

Foto: Wikipedia