Tušt (Portulaca oleracea) je niska, polegla po zemlji razgranata biljka koju mnogi smatraju za korov iako je još od davnina poznata kao jestiva, čak i lekovita.
Sama biljka liči na biljke iz roda sukulenta jer ima sočne, elipsaste debele listove, zadebljale grane crvenkaste boje i zvezdaste, žute, sitne cvetiće u pazusima listova. U ishrani se koristi ceo nadzemni deo biljke.
Tušt je rasprostranjen širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo, Australiji, na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 m nadmorske visine.
U ljudskoj ishrani koristi se nadzemni, mladi, sočni deo biljke koji se kod raznih naroda različito i sprema. U Portugaliji koriste tušt za spremanje supe, u Turskoj za pripremanje salata i nadeva za pitu, dok ga Grci prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok u Jermeni spremaju svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali i konzerviraju tušt, odnosno, ostavljaju u tegle kao zimnicu. Englezi i Nemci takođe koriste ovu biljku za pripremu sveže salate, ali i kao varivo umesto spanaća.
U svom sastavu tušt ima vitamine A, B i C, kao i minerale – kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe. Ono što je od velike važnosti je da tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega 3 masnih kiselina, EPA omega 3 masnu kiselinu (eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama, plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente – na primer, crvena boja stabljike tušta (poput cvekle), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse. Zbog toga se smatra da pomaže kod ateroskleroze kao i za smanjenje povišenog nivoa holesterola u krvi.
Tušt sadrži i oksalate kojih ima i u zelenolisnom povrću (spanać, kelj, blitva). Veća upotreba se ne preporučuje u trudnoći kao i kod osoba sa lošim varenjem. Kad se koristi u svežem obliku, u vidu salate, maksimalna lekovita količina je tačno koliko se uhvati prstima jedne šake.
U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo čiji sok blagotvorno deluje kod ujeda insekata, naročito osa ili pčela, čak i kod ujeda zmija. Upotrebljava se i kod dijareje i hemoroida. Jermeni smatraju da čisti krv. Postoje i iskustva, ponegde i dokazana, da leči upalu sluznice usta, da je dobar diuretik, da pomaže kod gastritisa i kod gorušice.
Salata od tušta se sprema veoma jednostavno uz korišćenje isključivo vinskog sirćeta i, poželjno je, maslinovog ulja, sa veoma malo ili bez soli. Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.
Tušt je samonikla jestiva biljka koje ima od aprila do oktobra i u prirodi je možete naći na siromašnom i osunčanom mestu. Koristeći je u svojoj ishrani koristite zdravlje koje nam priroda besplatno daruje.
Izvor: Zdrava Srbija
Foto: Pixabay
