Danas se tvor smatra nezvaničnim prvakom u svetu životinja po neprijatnom mirisu koji ispušta. Može se loviti cele godine, osim mrkog i šarenog tvora, koji su zbog malobrojnosti proglašeni za ugrožene vrste, te su u režimu trajne zaštite.
Junak čuvenog crtaća Pepe le Tvor ima šarm, gracioznost, zaljubljive je prirode i širi specifičan miris, ali pravi stepski tvor, junak ove priče, od svega nabrojanog ima samo poslednju karakteristiku.
Tvor živi u čitavoj Evropi, od Rusije preko Poljske i Mađarske do Španije, a kod nas je rasprostranjen u Vojvodini, jer mu naročito pogoduju široka ravničarska područja. Voli da živi u blizini ljudskih naselja, a za stanovanje koristi jazbinu, koju sam iskopa u polju. Ulaz je dosta dubok i ukopan vertikalno, da bi nezvanom gostu prilaz bio što teži. To je tvorova „letnja rezidencija“, dok se u hladnim zimskim mesecima neprimetno privlači ljudskim naseobinama, gde se vešto krije po tavanima, šupama, napuštenim kućama i barakama, a zimi ume da se utopli tako što se ukopa u seno ili slamu.
Dužina tela tvora je od 40 do 70 cm, sam rep može biti dug do 17 cm, a težina varira od 300 do 1.500 grama, u zavisnosti od pola i dobi jedinke. Mrki tvor je smeđ, a odozgo i sa strane ima specifičnu svetliju dlaku, koja je u crtaću malo slobodnije tumačena, dok su mu glava, vrat i trbuh crnosmeđi, a rep i noge crni. Stepski tvor je svetliji, posebno po bokovima, a po licu, njušci i ušima ima izražene beličaste šare.
Tvor ima specifičan miris zato što pod repom ima dve žlezde koje, posebno u doba parenja, luče neprijatan miris. U crtanom filmu, nesrećna maca, koju Pepe neumorno proganja opijen ljubavnim zanosom, imala je priliku da to oseti.
Tvor je grabljivac iz porodice kuna i roda lasica, a kada je u opasnosti ili ako je uzbuđen, štrcanjem izbacuje smrdljivi sekret iz žlezda, smeštenih ispod repa. Ne samo da širi neprijatan miris već, kao prava agresivna grabljivica, zna da načini i štete u domaćinstvu, posebno među živinom i pilićima, koje rado hvata, a specijalnost mu je ispijanje jaja. Pored domaćih životinja, hvata i sitniju divljač i mladunce, a ume da napadne i manje zečeve, fazane, hrčkove, jarebice i prepelice. Dobra strana tvora je što uništava i miševe, pacove, zmije i skakavce, koje ova mala ali hrabra životinjica brzim pokretima lovi. Iako nevelik, dosta je lukav i taktičan lovac, a kada se nađe u opasnosti i nevolji, zna da nasrne i na čoveka, koji je nesrazmerno veći od njega. U većini slučajeva tvor je plašljiv kada sretne ljude i gleda da što pre umakne u mrak, jer je poznat kao životinja koja uglavnom lovi noću.
Tvorovi se pare početkom februara i posle šest nedelja bremenitosti ženka okoti do šest mladunaca, koji su slepi oko trideset dana. Mladunci sisaju do pet nedelja, nakon čega ih majka hrani mesom da bi što brže rasli i napredovali. Prosečni životni vek tvora u idealnim uslovima je od osam do deset godina, a mladi se osamostaljuju sa godinu dana.
Nekad je krzno tvora bilo na ceni, posebno zbog lepog i kitnjastog repa, te je u velikom delu Evrope ova životinja bila skoro istrebljena. Kod nas je nekada lovljen, a i sada je moguće loviti tvorove koji nisu u režimu zaštite, ali je kod naših lovaca taj lov slabo poznat i priznat. U lovu na drugu divljač tvorovi se ponekad love puškama sačmaricama, uglavnom uzgred ako se kojim slučajem nađu lovcu na nišanu.
Iako ima sklonosti ka uništavanju živine, tvor je naš najbliži komšija koji tamani mnogobrojne štetočine i životinje, čija bi prenamnoženost mogla ozbiljno da zapreti ekosistemu. Za većinu mališana tvor će ipak biti i ostati zaljubljeni romantik iz crtaća, koji zbog nesrećne ljubavi odlazi u Legiju stranaca i svoju ljubljenu na simpatičan način proganja do iznemoglosti.
Izvor: Prof. dr Vladimir Barović/Filozofski fakultet, Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: Pixabay, Pexels