U BiH uvoz lubenice i dinje 40 puta veći od izvoza

16

Dok domaće lubenice i dinje propadaju na njivama, u Bosnu i Hercegovinu se uvoze velike količine istog povrća iz inostranstva.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine, u toku deset meseci ove godine u BiH je uvezeno nešto više od 24 miliona kilograma lubenica, dinja i papaje u vrednosti od 10,1 milion KM, dok je za isto vreme iz zemlje izvezeno oko 630.000 kilograma istih proizvoda u vrednosti od oko 253.000 KM.

Najveći uvoz zabeležen je iz Turske, Albanije, Crne Gore, Makedonije i Grčke, dok je sva količina izvezene robe izvezena u Hrvatsku.

Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara Republike Srpske, kaže da se između 90 i 95 odsto celokupnog uvoza odnosi na lubenice i dinje, dok se najmanji postotak odnosi na papaju.

Fehim Hadžiahmetović iz Zemljoradničke zadruge “Agrisan” iz Sanskog Mosta kaže da upravo uvoz pravi veliki problem domaćim proizvođačima.

– Potreba za tolikim uvozom postoji u onom periodu kada naša lubenica ne dospeva, to su peti i šesti mesec. U periodu kad naš proizvod dospe, ako se ne može zabraniti uvoz, trebalo bi barem uvesti mere na uvoz – kaže Hadžiahmetović.

Mastalo kaže da su i ove godine, u periodu kada je domaća lubenica stigla, firme uvezle velike količine lubenica koje su blokirale domaće proizvode.

– Lubenica je prisutna tokom čitave godine, međutim i u vreme kad stiže naša lubenica, dešava se da bude uvozne lubenice. U okruženju, u Grčkoj, Turskoj, Albaniji i drugim zemljama, imaju mnogo lubenice i onda oni diriguju cenu, odnosno, prodaju ih po mnogo nižoj cijeni – navodi Mastalo.

On ističe da trgovci kupuju povrće koje je njima jeftinije te da su im tako dinja i lubenica iz uvoza cenom prihvatljivije i dodaje da tu nema ni ljubavi ni emocija prema domaćim proizvođačima.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, kaže da je zbog nepotrebnog uvoza ovog leta u Semberiji postojao višak lubenica.

– Poslednjih godina konstantno imamo velike količine bostana i u Lijevču i u Semberiji koje propadnu na njivama, a kod nas se uvoz odvija nesmetano – kaže on.

Marinković kaže da domaći proizvođači ne mogu da budu konkurentni u uslovima tržišnog poslovanja, jer je cena inputa u BiH i u inostranstvu približno ista. On dodaje da strane države daju subvencije svojim privrednicima, čime ih štite, dok u BiH vlast u vezi s tim pitanjem ne radi ništa.

– Država ne radi ništa da zaštiti domaću proizvodnju. Nadležni na nivou BiH se svađaju i imaju određena politička prepucavanja i političke zahteve jedni prema drugima, njih apsolutno problemi običnog čoveka ne zanimaju. Oni su na spratovima, oni ne silaze među narod – kaže Marinković.

– Svi rade protiv naše proizvodnje, protiv našeg povrća, protiv našeg povrtara i zato smo mi tražili da se uvedu sezonski prelevmani – kaže Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara Republike Srpske, pojašnjavajući da su tražili da se od 1. jula do kraja septembra uvedu prelevmani kako bi se na granici plaćao određeni iznos od, na primer, 10 feninga.

– U tom slučaju ta lubenica ne može kod nas doći kao jeftina, ali to nismo uspeli ostvariti. Zbog toga ovde divlja uvoz, a mi povrtari propadamo – poručuje Mastalo.

Izvor: Nezavisne

Foto: Freepik, Pexels, Unsplash


reklama