Smederevo se oduvek hvalilo svojim vinom, čak ima i svoju autohtonu sortu, a u predvorju poslednjeg prestonog grada srednjevekovne Srbije nalazi se jedna kuća za ponos.
U mestu Dobri Do smeštena je vinarija i destilerija „Gitarić“, porodični biznis iz koga na srpsko tržište dobre kapljice stižu vina, ali i rakije. Za ovu vinariju ne bi se moglo reći da je samo „jedna od mnogih“ koje prave ono što na tržištu najbolje prolazi jer vino prave, pored četiri internacionalne sorte grožđa, i od sve tri domaće – smederevke, prokupca i tamjanike.
Njihova uspešna vinogradarska priča počinje poslednje godine devete decenije prošlog veka, kada klasična šumadijska „svaštarska“ ratarsko-stočarska porodica prelazi na grožđe i voće.
Tada im je lokalna smederevka bila koncept na kome su zasnivali svoju proizvodnju. Tako je bilo sve do 1998. godine, kada prelaze na internacionalne sorte, ali zadržavaju i neke domaće, da bi 2014. zatvorili krug.
– Uveli smo „sve“, od merloa, kabernea, beli sovinjon i italijanski rizling, a zadržali smo tih godina i prokupac. A onda smo se od 2014. vratili smederevki, ipak je to simbol našeg opštine. Uz to, uveli smo tamjaniku, koja nikada nije bila nešto posebno zastupljena ovde u Šumadiji, a daje odlične rezultate – kaže Srđan Gitarić, predstavnik porodice vlasnika vinarije u razgovoru za AgroTV.
Iako u proizvodnji imaju čak sedam sorti, Srđanu je merlo ona omiljena. On za ovo grožđe, francuskog porekla od koga se pravi i jedno od najcenjenijih vina sveta „Chateau Petrus“, a koje je na vinsku kartu sveta stavilo i Čile i hladnu dražavu Vašngton u SAD, kaže da je pravi izazov za vinagradara i vinara.
Nekadašnju masovnu proizvodnju od 50.000 do 60.000 litara smederevke, sa dosta grožđa iz otkupa, Gitarići su odavno smanjili na 10.000 do 15.000 litara od grožđe iz sopstvenih vinograda i kontrolisanog porekla.
– Specijalizacija je promenjena i fokus je na kvalitetu – naglašava Srđan Gitrarić.
Kvalitet je u centru pažnje kod Gitarića i kada u pitanju voće iz kog destiluju svoje rakije. Gaje nekoliko sorti šljiva, krušku viljamovku i kajsiju. Oštrom rezidbom pažljivo kontrolišu da voćnjaci ne prerode jer, kao i kod loze, količina je u drugom planu. Voćnjake niti navodnjavaju, niti đubre.
– Bitna je količina arome, šećera i da kiseline budu u balansu, slično kao i kod grožđa. Krupnoća nije za destileriju nešto što je presudno, a potpuna je zabluda da u rakiju ide voće treće klase. Naprotiv, ide prvoklasno – naglašava Srđan Gitarić.
Za 33 godine rada Gitarići nisu imali većih problema sa rodom. Grad, srećom, u vinogradu nikada nisu osetili, a rod su izgubili samo 2014 godine kada su „davile“ poplave pa je bilo samo nešto malo crvenog grožđa da destileriju. I ove godine se nadaju dobrom rodu, iako je loza još u vegetaciji.
– Za sada obećava. Vreme je idealno, provetrenost nam je uvek dobra na ovoj poziciji odakle kreće Šumadija, mikroklimat je zadovoljavajući, a zemljište takvo da na njemu sve uspeva… tako da sve ide po planu – kaže Srđan.
Sa vinima su Gitarići na svom, a kada je reč o rakijskim planovima, razmišljaju i o dunji, koja se ciklično javlja kao popularna na tržištu.
– Eksperimentišemo pomalo sa starom leskovačkom sortom, ali to je veoma zahtevno i za uzgoj i za preradu – kaže sagovornik AgroTV.
Gitarići imaju razne sorte šljiva ali, nažalost, među njima više nema požegače.
– Najbolja i najkvalitetnija srpska autohtona sorta, odlična za sve od džemova do rakija, je gotovo iskorenjena. Nemoguće je da opstane u ovim uslovima promenjene klime i zbog bolesti šarke. Zbog toga imamo najzastupljenije čačanske selekcije. Čačanska lepotica je na pola voćnjaka, tih pet hektara je baza za premijum rakiju koja odležava, a ostalo su druge čačanske sorte i stenlej, koje idu i u rakiju i u konzumnu prodaju. U planu je i crvena ranka, bez koje nema dobre destilerije – objašnjava Srđan.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV