Vanredni profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi i gostujući predavač na Univerzitetu Crne Gore dr Miodrag Grbić kazao je da je grupa naučnika 2020. godine pronašla 51 sortu vinove loze nepoznatu nauci, ali da je ovo otkriće, koje je stvorilo resurse za tipično crnogorsko vinogradarstvo za sledećih 150 godina, prošlo nezapaženo.
On je pojasnio da su u saradnji sa Španijom uradili genomsku karakterizaciju genetskog diverziteta vinove loze u kolaboraciji sa „Plantažama“ i to istraživanje je objavljeno 2020. godine u „Nature Scientific Reports“.
– U tom trenutku, Crna Gora je imala najbolje karakterisanu genetiku vinove loze u okruženju i potpuni pedigre svih vinovih loza. Pronašli smo 51 sortu vinove loze nepoznatu nauci, utvrdili da je pedigre vinove loze po genetskoj strukturi sličan sa Bordoom, Burgundijom i La Riohom, gde je jedna dominantna sorta (u slučaju Crne Gore, kratošija) osnova pedigrea, i utvrdili smo genetske roditelje vranca. Međutim, ovo otkriće, koje je stvorilo resurse za tipično crnogorsko vinogradarstvo za sledećih 150 godina i borbu protiv klimatskih promena, prošlo je praktično nezapaženo – kazao je Grbić, objavljeno je na sajtu Univerziteta Crne Gore.
On je istakao da je Odsek za istraživanje „Plantaža“ ukinut pod parolom „ne treba nam nauka“.
– Umesto da se ovaj sektor, koji ima izuzetne resurse, razvija, trenutno ne znamo šta se dešava sa ovim sortama koje smo spasili od nestajanja. Ohrabrujuće je da čujemo da „Plantaže“ ponovo formiraju sektor za razvoj. Ovo samo ilustruje da, iako se nekada radi vrhunska nauka, ako društvo nije spremno da je implementira, džaba smo krečili – rekao je Grbić.
On je vanredni profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario (Kanada) i rukovodilac programa genomike zglavkara i poljoprivrednih genoma. Nakon postdoktorskih studija na Univerzitetu u Kembridžu, osnovao je svoju laboratoriju u Kanadi. Predvodio je tim koji je prvi sekvencirao genom helicerata (paukolike životinje) – dvotačkaste grinje Tetranychus urticae, jednog od najvažnijih poljoprivrednih štetočina. Kao gostujući profesor na Univerzitetu Crne Gore, Univerzitetu La Rioha u Španiji i Univerzitetu u Beogradu, profesor Grbić aktivno doprinosi razmeni znanja između Crne Gore i međunarodne naučne zajednice.
Od prošle godine, sa suprugom dr Vojislavom Grbić, takođe molekularnim biologom, na Univerzitetu Crne Gore radi na genomskom projektu porekla kratošije i jednoj neverovatnoj genomskoj priči – kako je kratošija verovatno iz Crne Gore prenesena u Italiju kao primitivo i u Kaliforniju kao zinfandel.
Govoreći o nanomaterijalima čijim se istraživanjem bavi, poručio je da nema „zlatnog metka“ kojim će nauka promeniti svet, već treba maksimalno smanjivati efekte staklene bašte, konzervirati energiju i odnositi se domaćinski prema prirodi.
– Pođimo od malih stvari. Samo jedan primer: vuna od ovaca se u Crnoj Gori spaljuje! Ova vuna, pregledajući literaturu, može da se koristi za proizvodnju izolacionog ekološkog materijala u građevinarstvu. Prema tome, umesto spaljivanja i emitovanja gasova staklene bašte, stimulacija sektora zelene tranzicije u Crnoj Gori mogla bi da krene od korišćenja ovog resursa, recikliranja, nekorišćenja plastičnih kesa koje proizvode mikro i nano plastiku u prirodi, koju na kraju konzumiramo i koja je povezana sa nizom oboljenja. Ne bih želeo da predviđam bombastičnu futurističku viziju, već da kao društvo krenemo od naoko malih stvari i razvijamo zelenu i održivu svest i sa mnogo malih pomaka napravimo kvantni skok – poručio je Grbić.
Izvor: Dan
Foto: Envato