U Evropskoj uniji trenutno se ponovo naširoko raspravlja o nazivima zamena za meso biljnog porekla pa i razmatra zabrana određenih naziva, poput kobasica ili burgera, za vegetarijanske ili veganske proizvode.
Dok ljubitelji mesa nerado prihvataju nove veganske imitacije i protive se takvim nazivima, što podržava i jak lobi mesne industrije, Irina Popesku iz tima za hranu najuticajnije evropske potrošačke organizacije BEUC kaže da najveći broj potrošača nije zbunjen, te bi debata trebalo da se usmeri ka tome da sva pakovanja hrane imaju jasne informacije i pouzdane etikete.
Vegetarijanski burgeri i kobasice, veganska tuna i svi drugi nazivi biljnih zamena proizvoda životinjskog porekla bili su poslednjih godina tema rasprave na nivou EU, ali u pojedinačnim državama članicama, navodi se u izveštaju ove organizacije i ističe da je diskusija nedavno ponovo pokrenuta u Savetu EU, Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji.
– Postoji zabrinutost onih koji donose odluke da su kupci zbunjeni oko ovih termina. Naši podaci govore da nisu – ističe Popesku.
Mnogo više zabrinjava to što je ishrana stanovništva EU značajno neusklađena sa smernicama za zdravu ishranu. Oko 80 odsto Evropljana ne jede dovoljno integralnih žitarica, mahunarki, voća i povrća. Sve to su, kako se ističe, ključni pokretači kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i bolesti bubrega. Prelazak na zdraviju biljnu ishranu – bogatu povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama – može imati pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje.
– Vegetarijanski burgeri i slični proizvodi sve su popularniji kod potrošača koji pokušavaju da poboljšaju svoju ishranu. Ali i kod onih koji žele da isprobaju nove proizvode pored tradicionalnijih izvora biljnih proteina kao što su sočivo ili leblebije. Privlačnost ovih zamena zavisi od toga da li su lako prepoznatljive za potrošače, pristupačne, dostupne i reklamirane – navodi se u izveštaju BEUC-a i naglašava da svi faktori koji utiču na naš izbor hrane, svesno ili nesvesno, usmeravaju naše izbore ka manje zdravoj i održivoj hrani.
Istraživanja potrošačkih organizacija potvrđuju da većina potrošača nije zbunjena ovim terminima. Anketa BEUC-a iz 2020. godine pokazala je da većina potrošača (oko 70 odsto) nije zabrinuta zbog naziva vegetarijanski „burger” ili „kobasica”, sve dok se proizvodi jasno mogu prepoznati kao vegetarijanski/veganski. Oko 42 odsto ispitanika reklo je da bi ovi nazivi trebalo da budu dozvoljeni pod uslovom da su proizvodi jasno označeni kao vegetarijanski, a njih 26,2 odsto ne vidi nikakav problem sa korišćenjem takvih naziva. Oko 11 odsto kupaca nije imalo nikakvo mišljenje o ovoj temi.
Evropski parlament je 2020. godine odbio predlog o ograničavanju upotrebe naziva „meso” za proizvode biljnog porekla. Četiri godine kasnije, Sud pravde EU presudio je da države članice ne mogu da zabranjuju upotrebu naziva mesa za proizvode biljnog porekla, osim ako nisu usvojile zakonski šta definiše, na primer, „kobasicu” ili „pljeskavicu” da bi mogla da ima taj naziv.
– Utvrđivanje definicija EU donelo bi malo koristi potrošačima, rizikuje stvaranje nepotrebnih barijera na jedinstvenom tržištu. Presuda Suda pravde takođe je priznala da je važeće zakonodavstvo dovoljno za zaštitu i informisanje potrošača. Zanimljivo jeste i to da kreatori politike često vode ovu debatu u ime zaštite potrošača, ali da uglavnom nisu konsultovali potrošačke organizacije o tom pitanju – navodi BEUC.
Posebno se ističe da je potrošnja biljnih zamena za proizvode od mesa i morskih plodova porasla pet puta od 2011. godine, što ukazuje da potrošači svesno biraju da ih uključe u svoju ishranu.
Zbog toga je mnogo važnije da etikete na hrani budu pouzdane i da ne budu obmanjujuće za potrošače bilo kroz ilustracije, dizajn ambalaže ili tekst, uključujući zdravstvene i nutritivne tvrdnje, bez obzira na vrstu proizvoda.
U tom smislu BEUC poručuje da organizacije potrošača mogu da pruže smernice o tome šta potrošači zaista očekuju.
Izvor: Politika
Foto: Envato