U gružanskom kraju očekuje se prinos borovnica od 12 tona po hektaru

75

Poslednjih nekoliko godina u Šumadiji vlada veliko interesovanje za podizanjem zasada borovnice. U toku je berba ovog voća u gružanskom kraju, a ove godine prinos po hektaru iznosi i do 12 tona.

Najčešći oblik sadnje borovnica u Šumadiji je u saksiji, a cena na inostranom tržištu kreće se između 4 i 4,5 evra.

Berba borovnica u Šumadiji otpočela je još krajem juna, a na zasadima voćarske firme „Gruža agrar“ u selu Balosave kod Knića berači beru borovnicu na čak pet hektara – 80% čini sorta djuk, a 20% blu krop. Prinos prve klase borovnica iznosi 12 tona po hektaru.

– Imamo oko 150 berača, uglavnom su to mladi ljudi, preko 80% mladih koji su lokalno stanovništvo tu oko nas, uz sve mere naravno pandemije koje su u preporuci. Tu je i global gap sistem i ono što je do nas jeste da uspešno sprovodimo berbu i sa zadovljstvom mogu da kažem da imamo odličan kvalitet ove godine. Imali smo nešto teže proleće u smislu vlažnog proleća i samog oprašivanja, a borovnica kao borovnica se, pogotovu u Šumadiji, pokazala i na ovoj nadmorskoj visini gde se mi nalazimo, oko 300 metara nadmorske visine, da daje odlične rezultate uz naravno primenjivanje najsavremenijih tehnologija – kaže voćar „Gruža agrara“ Miroslav Nikolić iz sela Balosave kod Knića.

Najčešće se zasadi borovnica u Šumadiji podižu u saksiji zbog teškog zemljišta koje ima veći sadržaj gline i smonice. Ipak, za ovom voćnom vrstom vlada veliko interesovanje.

– Sve više ima interesovanja i ono što je za Šumadiju karakteristično je to da je Šumadija zasnovana na malim posedima, da su domaćinstva na malim posedima, a svuda u svetu je dobro poznato odavno da tamo u regijama gde su manji posedi i domaćinstva, da se daju skuplje odnosno profitabilnije kulture. Siguran sam da će, evo već sledeće godine nakon realizacije i izgradnje Centra za voće i povrće ovde kod nas u „Gruža agraru“ i hladnjače, sa opremom za sortiranje i pakovanje da će se još širiti zasada ovde u Gruži – napominje Nikolić.

Kod berbe borovnica bitno je da plod bude u optimalnoj zrelosti, da bude obojen i da sami berači znaju kako da beru bez oštećenja. Tvrdoća ploda trebalo bi da bude takva da izdrži transport, a posle berbe plodove trebalo bi dobro rashladiti, a zatim spakovati.

– Mi konkretno borovnicu pakujemo ili u tri kilograma plastične gajbice, do tri i po ili u činije od 500 grama kako zahtevaju kupci da li u Rusiji ili na drugim tržištima. Aktuelno je to da se poslednjih godina na tržištima Srbije borovnica kreće minimalnog kalibra od 14 milimetara, a čak dostiže i do 28 milimetara plodovi. Sve naravno zavisi od tehnologije samog gajenja, ali pored sprovedene tehnologije u zasadima takođe utiču i klimatski uslovi, ali prvenstveno treba pratiti savete struke kako bi se postigli ovakvi rezultati – kaže Nikolić.

Borovnice iz Šumadije završavaju većinom na ruskom tržištu, ali i na tržištu zemalja Beneluksa. Prosečna cena se kreće između četiri i četiri i po evra, a poslednjih godina otvaraju se i nova istočna tržišta poput Kine i Egipta.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay


reklama