U Karavukovu otvorena najsavremenija hladnjača

88

U Zemljoradničkoj zadruzi „Agrodunav“ u Karavukovu otvorena je najsavremenija hladnjača kapaciteta 200 tona sa svim elementima koje podrazumevaju moderno voćarstvo, što uključuje pranje, kalibriranje, hlađenje i pakovanje, a ova investicija je rezultat dugogodišnje dobre prakse u primeni struke i nauke u voćarstvu, stočarstvu i ratarstvu.

– Ova zadruga je poslednjih godina intenzivno ulagala u voćarstvo i prioritetno proizvodnju trešanja, a nova hladnjača je vrhunac ulaganja i primer kako treba da rade zadruge – rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede prilikom otvaranja hladnjače.

U hladnjaču je uloženo oko 400.000 evra, a ova investicija podrazumeva sve prateće sisteme u proizvodnji trešnje po najsavremenijim tehnologijama. Proizvodnja ovog voća ima perspektivu, a trešnje iz Karavukova namenjene su stranom i domaćem tržištu.

– Ova investicija je realizovana iz sopstvenih sredstava. Uspeli smo za godinu dana da ovo privedemo kraju. Od ove sezone biće nam mnogo lakše da sve operacije oko berbe, pakovanja i čuvanja trešnje u budućnosti radimo lakše, a do sada je sve to bilo prilično komplikovano – objašnjava Stevan Stanojković, direktor ZZ „Agrodunav“.

– Danas ako imate trešnju dimenzija +26 ili 30 možete je na veliko prodati po četiri ili pet evra, ne morate da je na veliko prodajete po jedan evro. Zapadnobački okrug postaje centar trešnje, jer su ovde primenjene najsavremenije tehnologije, jer imamo centar koji će sakupljati trešnju od svih kooperanata i pakovati po najsavremenijim standardima, a svu neku drugu klasu prerađivati – kaže Nedimović.

– Sa ovom hladnjačom u koju može da stane 200 tona, sa kalibratorom i hidrofulerom, pa komorom za duboko smrzavanje i sistemom za pravljenje kompota zadrugari postaju vlasnici svog proizvoda i oni taj svoj proizvod prodaju. Ja sam ovaj dan označio kao istorijski za proizvodnju trešnje u Srbiji, jer je prednost ove zadruge je to što je pored uvođenja savremenih tehnologija u proizvodnji trešnje i izborom dobrih sorti za ove ekološke uslove, koji su izuzetno dobri zbog blizine Dunava i mehaničkog sastava zemljišta, zapravo zadrugari su ti koji se bave tehnologijom najsavremenije proizvodnje trešnje – kaže prof. dr Zoran Keserović:

Poljoprivredna proizvodnja će u narednom periodu biti skuplja u svim oblastima i zbog toga je udruživanje u zadruge najbolje rešenje za poljoprivredne proizvođače.

– Postoji i dalje veliki broj ljudi koji rade samostalno misleći da će tako lakše i jednostavnije raditi. Međutim, tako je možda lakše, ali je skuplje i manje ekonomski opravdano. U tom kontekstu, udruživanje u zadruge je uvek korisno. Zadruga je mesto za investicije u poljoprivredi zbog toga što će najveći broj ljudi koji se bave poljoprivredom od te investicije imati koristi ukoliko u nju investira zadruga. Poljoprivredna proizvodnja će u narednom periodu biti skuplja u svim oblastima i zbog toga je udruživanje u zadruge, gde su troškovi manji i zajednički, najbolje rešenje za poljoprivredne proizvođače, a to je udruživanje i podelu troškova i dolaska do repromaterijala i svih usluga na najjeftiniji način. Zadrugarstvo u narednom periodu treba da pokaže svoju pravu stranu, a koja se nalazi u tome da zaštiti svoje zadrugare i kooperante od tržišnih oscilacija tako što će imati izgrađene pozicije na tržištu koje pojedinac ne može imati – ističe Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Preko 60 hektara najsavremenijih zasada trešnje ima u Zapadnobačkom okrugu, a u Srbiji se uzgaja oko 30 sorti. Predviđanja stručnjaka su da će ove godine proizvodnja biti na nivou od oko 25.000 tona, dok bi u narednim godinama ta brojka mogla biti mnogo veća jer je ovo voće izuzetno traženo i nema problem sa plasmanom na domaće i strano tržište.

Izvor: RTV

Foto: Zadružni savez Vojvodine


reklama