Sve izraženiji uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u Pčinjskom okrugu nametnuo je potrebu da se ratari prilagode novim okolnostima.
Ove jeseni je posejano negde oko 9.000 hektara pšenice i 2 hiljade hektara pod ječmom, što su manje površine od uobičajenih u poslednjih nekoliko godina.
Poučeni iskustvima iz prethodnih godina, kad smo imali kasno nicanje pšenice, zatim veliki deficit jesenjih padavina, ali i zimskih, tokom 2020. godine mnogi proizvođači nisu ni planirali ranu setvu pre optimalnog roka. Pripreme su počele na vreme. Prve pšenice su posejane u samom optimalnom roku i setva je trajala do kraja novembra, a sporadično su i neke površine sejane i početkom decembra. Pošto je setva završena na vreme, uz odgovarajuću agrotehniku i upotrebu deklarisanog semena, mogli bi da se postignu vrhunski prinosi ozimih useva, ali samo ako u toku vegetacije bude povoljan raspored padavina i adekvatna primena azotnog đubriva – kaže savetodavac PSSS Vranje Nada Lazović – Đoković.
Zastupljenost strnina u strukturi setve je veoma poželjna jer su upravo one, pre svega pšenica kao dominantna strnina, dobar predusev za većinu ratarskih useva.
– Pšenica na oranicama dobro izgleda, jer u zemlji ima dosta vlage. U zavisnosti od toga kada je posejana, takav je i rast. Pšenica posejana do kraja oktobra je u fazi bokorenja, seme koje je položeno do polovine novembra sada je u razvoju dva do tri lista, a žito posejano početkom decembra tek klija i niče. Veoma je značajno što vetar nije isušio zemlju jer je u novembru i decembru bilo dovoljno kiše. Veoma je važno znati i da usvajanje azota kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Optimalne količine, blagovremena i izbalansirana N-ishrana posebno je važna u periodu formiranja klasa i diferencijaciji klasaka u klasu, dakle već u fazama bokorenja i vlatanja. U našim agroekološkim uslovima, na našim tipovima zemljišta, deo azota unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet azot se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo azota se unosi krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje azota treba okončati do faze vlatanja – savetuje dipl. inž. Nada Lazović – Đoković.
Foto: Pixabay, Free Images
