Prosečan stanovnik Slovenije bacio je lani 68 kilograma hrane, jedan kilogram više nego 2019, od čega je 40 odsto i dalje bilo jestivo.
Ukupna količina bačene hrane u Sloveniji iznosila je prošle godine 143.570 tona, što je za dva odsto više u odnosu na 2019, objavio je Zavod za statistiku, a prenosi agencija STA.
Domaćinstva i trgovine prehrambenim proizvodima povećali su lani količinu bačene hrane, dok su proizvođači hrane, ketering kompanije i firme u delatnosti služenja hrane smanjile ovu vrstu otpada.
Domaćinstva su proizvela lani 52% ukupnog otpada od hrane, ili sedam odsto više nego 2019, godine, a prodavnice hrane su generisale 11 odsto ovog otpada, odnosno za šest odsto više nego godinu ranije.
Sa druge strane, proizvođači hrane su prošle godine u ukupnom ovom otpadu imali udeo od 7%, što je pad od 10 odsto na godišnjem nivou, a udeo keteringa i firmi koje se bave usluživanjem hrane je smanjen za četiri odsto na 30%.
Istovremeno, udeo jestive hrane u ukupno bačenoj količini povećan je za jedan procentni poen na 40%, prema Zavodu za statistiku.
Većina bačene hrane je anaerobno prerađena u pogonima za biogas, skoro 47%, ili aerobno u fabrikama đubriva (31%).
Oko dva odsto otpada od hrane obrađeno je na drugi način – spaljivanjem ili ponovnom preradom u rafinerijama nafte.
Količina bačene kompostne hrane povećana je 2020. za gotovo 17% u odnosu na prethodnu godinu, dok je količina otpada koji se prerađuje u pogonima za proizvodnju biogasa bila manja za pet odsto, dodaje slovenačka novinska agencija.
Foto: Pexels
