Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo. U vreme slavlja, ekonomisti, ekolozi i duhovnici šalju iste poruke – kupujmo samo onoliko koliko nam treba, a višak podelimo sa onima koji nemaju. Novogodišnja trpeza bila je 10% skuplja nego prošle godine, a više cene povećale su broj onih koji su na prazničnom tanjiru imali tek ono osnovno.
Marko Jovanović iz humanitarne organizacije „Radost na dar“ kaže da njihova crkvena kuhinja obezbeđuje dnevno više od 2.000 obroka za građane koji su u teškoj materijalnoj situaciji.
– Mnogi su bez krova nad glavom. Ko želi može da donira hranu koja je upakovana, konzervirana, svi znamo kako otprilike to treba da izgleda. To su i paketi ulja, brašna šećera, pirinča, pasulja – navodi Jovanović.
I dok se procenjuje da je pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, istraživanja pokazuju da četvrtinu hrane bacimo.
Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane ističe da se mora više voditi računa o potrošačkoj korpi, da se ne kupuje baš sve što je eventualno na sniženju.
U Srbiji se baci ili uništi 10 puta više hrane nego što se donira. Da bi prehrambene kompanije poklanjale više, potrebna je promena zakona. Jedna od najvećih želja humanitarnih organizacija u 2024. godini je da se konačno ukine porez na donaciju hrane.
To je urađeno u 20 zemalja EU i od tada gotovo da nema problema sa bacanjem hrane. Sve što je višak ili pred istek roka, kompanije doniraju narodnim kuhinjama ili drugim humanitarnim organizacijama.
U Srbiji se, prema procenama, više od 35 hiljada ljudi hrani u narodnim kuhinjama.
Izvor: RTS
Foto: Envato