U Srbiji se i dalje ne navodnjava dovoljno površina

11

Prošle godine u Srbiji je od ukupno 3,4 miliona obradivih površina navodnjavano 52.441 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 11,9 odsto odsto više nego godinu dana ranije.

Te 2019. u Srbiji se navodnjavalo 46.863 hektara, tek nekih 1,4 odsto od ukupne površine. Blagi pomak nije pomogao mnogo usevima jer je suša bila velika, što će umnogome umanjiti prinose ove godine.

Agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da su poslednjih decenija najveće štete upravo od suša i da analize pokazuju da je od 1990. do ove godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina.

– One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara. Štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili trećinu očekivane proizvodnje – napominje Gulan.

I dok je svetski prosek površine koja se navodnjava 17 odsto, kod nas je to mnogo manje. Kanal Dunav-Tisa-Dunav koji je u Vojvodini u rad pušten još 1977. i koji je trebalo da služi za odvođenje vode sa milion hektara, ali i navodnjavanje pola miliona hektara zemljišta, daleko je od toga.

Gulan kaže da je prvu funkciju ovaj kanal imao do 2005, a da se zahvaljujući njemu navodnjavalo tek od 30.000 do 50.000 hektara.

– Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti – napominje Gulan.

Ne bi li bar delimično rešila problem navodnjavanja, država je pre sedam godina potpisala sporazum sa Razvojnim fondom Abu Dabija i uzela kredit od 100 miliona dolara koji bi se iskoristili isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji.

Pre dve godine plaćena je prva rata tog kredita od 3,2 miliona dolara, a šta se dalje dešavalo, koliko je rata posle plaćeno a projekata završeno, novinari lista “Danas” nisu saznali u Ministarstvu poljoprivrede. Deo tog odgovora pronašli su u preduzeću “Vode Vojvodine” gde kažu da je prva faza izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda završena, a da su i radovi iz druge faze u kojoj je 10 projekata pri kraju.

Završeno je za sada 11 projekata iz prve faze koji su se, kako kažu u ovom preduzeću, odnosili na uređenje kanalske mreže i objekata na dvonamenskim sistemima “Međa”, “Itebej I“, “Jankov most I i II“ i “Rečej“, zatim, izgradnju crpnih stanica “Jegrička“, “Pesir“ i “Kaloča“, te uređenje kanalske mreže i objekata na regionalnim podsistemima “Nova Crnja-Žitište“, “Tisa-Palić“, “Kikinda“ i “Mali Iđoš“.

Radovi na projektima iz druge faze traju i predviđeno je da budu gotovi do kraja ove godine. Lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda je proširena, napominju u “Vodama Vojvodine” i u toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za još 11 projekata.

– Prva faza izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda bila je vredna oko 15 miliona evra, a omogućeno je navodnjavanje novih 37.000 hektara zemljišta. Radovi u drugoj fazi vredeli su oko 13,3 miliona evra i njima će biti omogućeno navodnjavanje na novih 30.612 hektara zemljišta u Banatu, Bačkoj i Sremu – ističu u tom preduzeću.

Vrednost treće faze, naglašavaju, trebalo bi da bude 32,5 miliona evra, a rezultat radova u ovoj fazi trebalo bi da bude navodnjavanje novih 44.886 hektara oranica.

Trenutno se u Vojvodini, kako kažu, navodnjava tek nekoliko procenata od nekih dva miliona hektara obradivih površina – oko 80.000 hektara (što je i i dalje daleko više od podataka za 2020. kojima raspolaže RZS).

– Navedenim radovima na izgradnji sistema za dovođenje vode otvoriće se mogućnost da se poveća broj korisnika koji navodnjavaju svoje njive, s obzirom na to da će navodnjavanje biti moguće na dodatnih 112.000 hektara zemljišta – napominju u preduzeću “Vode Vojvodine”.

Branislav Gulan kaže da istraživanja pokazuju da će severni deo Evrope imati probleme sa poplavama dok će se Mediteran i Balkan narednih godina redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke.

– Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike – upozorava Gulan.

Procene analitičara su, kako kaže, da će najveće štete od klimatskih promena biti baš u agraru i smanjenju prinosa. To znači da će očekivani prinosi ozime pšenice za period od 2001. do 2030. godine biti smanjeni, približno 16 odsto u severozapadnom i severnom regionu i do 21 odsto u jugoistočnom delu Srbije. Za period od 2071. do 2100, ističe Gulan, očekivano smanjenje prinosa ove kulture kreće se od 52 odsto do 22 odsto na celoj teritoriji Srbije.

S druge strane, očekivane promene prinosa kukuruza za period od 2001. do 2030, kako kaže, imaju promenljiv znak zavisno od regiona, sa najvećim mogućim smanjenjem od šest odsto, što bi bio rezultat bez navodnjavanja.

– Analize pokazuju, da uz navodnjavanje, gubitak prinosa kukuruza do sredine 21. veka može da se umanji i do 31 odsto – napominje Gulan.

U Vojvodini se trenutno radi na 10 projekata – izgradnji crpne stanice i potisnog cevovoda na Regionalnom podsistemu “Mali Iđoš“, izgradnji brane i akumulacije “Mali Iđoš”, ali i Crpne stanice “Jabuka“ na dvonamenskom sistemu “Nadela“, izgradnja i opremanje Crpne stanice “Stari Banovci“ na Regionalnom podsistemu “Istočni Srem“, izgradnja magistralnog kanala SB-o na istom podsistemu, zatim, sanacija dovodnog kanala i uređenje vodotoka na Regionalnom podsistemu “Plazović“, izgradnja Crpne stanice “Krstur“, uređenje kanalske mreže na Regionalnom podsistemu “Kikinda“, uređenje kanalske mreže na dvonamenskom sistemu “Perlek“ i izgradnja Crpne stanice “Manđelos 3“.

Izvor: Danas

Foto: Vode Vojvodine, Pixabay, Unsplash


reklama