U Šumadiji za 30% manji rod šljive

107

Šumadija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive i za ovo voće se slobodno može reći da je zaštitni znak centralne Srbije, pa zbog toga ne čudi što je šljiva dobila svoje dane, odnosno trodnevnu manifestaciju u selu Stragari. Ipak ove godine rod šljiva je smanjen za 30 odsto, a cena koja varira od 55 i 50 dinara je, kako kažu proizvođači, na ivici rentabilnosti.

Već 30 godina Mirko Perić bavi se intenzivnim voćarstvom na 25 hektara u selu Masloševo kod Kragujevca. Najviše ima površina pod šljivom koja ove godine kasni nekih deset dana sa zrenjem. Pored problema i dalje je šljiva na prvom mestu kada su površine pod voćem u pitanju.

– Svako vreme ima svoju veličinu i obim proizvodnje. Lično mislim, ako računamo na tone i na vagone, to je sad mnogo više nego onda, jer se intenzivnije radi i postiže se veći prinos po jedinici površine. Nekad je to bilo prepušteno kad to rodi, to su bile stare autohtone sorte koje su rađale svake druge, treće godine. Mi sad tako radimo da imamo rezidbu, imamo zaštitu dobru tako da uglavnom to svake godine rodi i mislim da je to daleko veća količina od jedince površine nekad. Kao komercijalne sorte su jedino za sada po meni isplative čačanska lepotica i stenlej – rekao je Mirko Perić voćar iz sela Masloševo.

Šljiva je u Šumadiji zasluženo dobila svoju manifestaciju koja okuplja kako turiste tako i proizvođače rakija i voćare koji kroz različite programe poslednjih godina sarađuju, a sve sa ciljem da unaprede proizvodnju.

– Svega 25 odsto od ukupne količine rakije koja se proizvede u Šumadiji, a to je sedam i po miliona litara godišnje, se proizvode kroz registrovane destilerije, preko 70 % je nešto što se kategoriše kao nelegalna, odnosno domaća kućna proizvodnja. I to je jedan veliki prostor za unapređenje. S jedne strane mi hoćemo da našim destilerijama omogućimo da imaju stabilan izvor snabdevanja sirovinom, odnosno destilatom, koju će oni posle prerađivati u finalni proizvod, a sa druge strane želimo da domaćim kućnim proizvođačima pomognemo da svoju proizvodnju unaprede tehnološki u smislu kvaliteta i da imaju relativno stabilan plasman – kazao je Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

– Pre svega je sirovina tu što je osnov, ali predpostavimo da imamo jaku, dobru, kvalitetnu sirovinu tako da je momenat branja ono što direktno utiče, higijena fermetancionih sudova, momenat destilacije, to su neke stvari na koje proizvođači direktno utiču bez nekih preteranih ulaganja ali je jako bitno da sve što se radi da se zna zašto se radi a ne kad stignemo i kad imamo vremena – navodi Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakija Srbije.

Kroz različite sadržaje posetioci se upoznaju sa značajem šljive za Šumadince jer je ovo voće pratilo svako veselje, okupljanja i mobu u poslednjih dvesta godina.

– Sami motivi na slikama prate tu neku nit od udvaranja momka devojci u šljiviku, pa saborovanja kada se narod okupi i igra, druži do njihove svadbe, pa onda smena godišnjeg doba – objašnjava Jelena Lazić, naivna umetnica iz Stragara.

Proizvodi od šljive zauzimaju posebno mesto na tezgama. Džem i pekmez od ovog voća se pravi na tradicionalan način, a kolači po receptu naših baka.

– On je baš onako jednostavan za pravljenje, tipa je starih masnih kolača što su naše bake pravile, podloga i samo preko idu šljive i malo je modifikovano sa pudingom i mlekom. Vrlo je ukusan i lak – zaključila je Slavica Petković iz Masloševa.

Dani šljive u Stragarima okupili su i omladinu iz okolnih sela, ali i turiste koji uživaju u druženju, pravljenju gulaša i propratnim sadržajima u slavu takozvanog plavog zlata – voća koje spaja ljude.

Izvor: RTV

Foto: Freepik


reklama