Mario Savić nema iza sebe porodičnu tradiciju u poljoprivredi. U proizvodnju lešnika ušao je samostalno, sa znanjima jednog fizioterapeuta, ali željom da o voćarstvu uči kroz praktičan rad.
Mario Savić iz mesta Rajkovac u predgrađu Mladenovca se voćarstvu, na iznenađenje svojih roditelja, okrenu o svojoj 22 godini. U tome ga nisu omeli ni negativni komentari sredine i prvobitno odsustvo podrške u neposrednoj okolini. Danas, posle gotovo pet godina bavljenja voćarstvom, ovaj mladi čovek koj je ostao na selu, ne žali.
Opredelio se za lešnike, odnos uzgoj leske i sada ima 350 stabala u četvrtoj godini vegetacije, na 75 ari plantaže. Za narednu godinu planira značajno proširenje.
– Za sada sve izgleda odlično, a i mi se trudimo da pratimo standarde proizvodnje, što se tiče orezivanja, đubrenje i svega ostalog. Posadili smo tri sorte, radi međusobnog oprašivanja, a za stablašice sam se odlučio jer je mnogo lakše za obradu i sakupljanje plodova – kazao je Mario u emisiji “Biram selo” kanala Agro TV.
U svom novom zasadu Savić se držao saveta struke. Informisao se i učio što iz literature, što preko interneta, ali i posetom sajmovima i kroz razgovore sa drugim uzgajivačima i stručnjacima.
Mario savetuje da se pri kretanju u posao sa leskom prvo uradi – ograda.
– Ovde, konkretno, srndaći prave veliku štetu i nema smisla saditi nešto ako će vam to biti uništeno pre nego se i primi – kaže Savić i dodaje:
– Mada, da budem iskren, i saveti u literaturi se razlikuju pa morate ipak sve da “proverite“ u svom voćnjaku i pratite stalno situaciju, od toga da li ima bolesti, štetočina, pa nadalje.
Konkretno, na ovom placu prvo je analizirano zemljište, da bi se videlo šta mu sve treba od dodatnog đubriva da bi dobro hranilo lesku, zatim se išlo na pripremu dubokim oranjem teškom mehanizacijom, a potom u sadnju sadnica koje su nabavljene čak u Trsteniku.
Od tada je prošlo više od četiri godine i leska dobro napreduje.
– Rod je počeo već u trećoj godini. Ali, to je sitno, samo da drvo pokaže kakav je plod. Ove sezone je bilo 200 do 300 grama po stablu, ali pravi rod tek stiže za godinu, dve – priča Mario.
Savić kaže da, za razliku od nekog drugog voća, leska ne zahteva mnogo posla. Redovno se đubri, i to stajnjakom. Oprobao se i sa peletiranim stajnjakom, koji je mnogo čistiji i lakši za upotrebu. Rezidbu dvoje ljudi na 350 stabala, kaže, završe za jedan dan.
Na svojoj plantaži od preporučenih agrotehničkih mera odstupio je jedino od zalivanja, jer se teren za sada “zaliva prirodno“, ali i tu ima nameru da stvar poboljša izgradnjom bunara i sistema za zalivanje.
Sada, kada bi plod već trebalo da pristiže u većim količinama, Mario može da počne da razmišlja i o prodaji. Upravo to što ga je isprva i opredelilo za lešnike je što je plod koji može “da stoji“, pa proizvođač ne zavisi potpuno od trenutne cene na tržištu.
Ali, ne razmišlja samo o ceni nego, iako još nije ubrao ni dinar sa postojećeg zasada, planira novi. Parcela je već kupljena i mogla bi da bude “popunjena“ sledeće jeseni.
Mario Savić je, kaže za AgroTV, strpljiv jer je svestan da kod leske i lešnika nema ništa na brzinu. Pun rod ova biljka daje tek u sedmoj ili osmoj godini, i do tada plantaža prestavlja samo “trošak“ u novcu, ali i u trudu i vremenu. Međutim, kaže da kada dođete u svoj voćnjak, taj osećaj “nema cenu”.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV