Evropska unija nedavno je još jednom potvrdila bezrezervnu podršku Ukrajini. Ipak, čini se da bi, kada je reč o poljoprivredi i zaštiti finansijskih interesa nekih svojih članica, mogla malo i da ublaži stav.
Zbog velikog priliva jeftinih žitarica iz te zemlje nezvanično se pominje da bi Evropska komisija (EK) mogla da razmotriti odluku o jednogodišnjoj suspenziji carina i kvota na izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Ukrajine.
Kako je preneo „Evroactiv”, komisija navodno razmatra takvu odluku koju je donela u maju prošle godine, pošto je upućeno niz pritužbi na nepovoljan položaj poljoprivrednih proizvođača, pre svega Poljske, Rumunije i Mađarske.
Prema njihovim saznanjima, privremeni program liberalizacije trgovine verovatno će biti revidiran već u junu, odmah posle isteka važenja pređašnje odluke.
Kroz takozvani zeleni koridor na tržište Evropske unije ušla je velika količina ukrajinskih žitarica i hrane. Ukrajinci su cenu maksimalno spustili kako bi „očistili” zalihe robe često diskutabilnog kvaliteta koja je dugo bila zarobljena u silosima. Januš Vojčehovski, poverenik EK za poljoprivredu, nedavno je izjavio da bi zemljama na koje je ukrajinski uvoz negativno uticao trebalo pomoći.
– Uvoz iz Ukrajine nema negativan uticaj na celu EU, ali dovodi do regionalnih poteškoća – rekao je Vojčehovski, a kao primer je naveo svoju domovinu Poljsku.
Ova država je trebalo da bude tranzitna zemlja za put namirnica ka drugim tržištima, ali je postala poligon za isporuku jeftinih proizvoda što je drastično oborilo cenu domaće pšenice, kukuruza, mesa… Nezadovoljni poljoprivrednici, tokom protesta u decembru prošle godine, kazali su da ih je ovakva situacija dovela do ivice bankrota i zatražili uvođenje carine od 50 odsto za ukrajinske proizvode. Slično je bilo i u Rumuniji, a nezvanično se pominje da je i Italija, inače tradicionalni proizvođač, preplavljena jeftinom ukrajinskom pšenicom.
U istom periodu i na berzi u Srbiji vladalo je zatišje, jer je cena ove žitarice bila u višenedeljnom padu. Ovakvim raspletom događaja svakako su pogođeni i naši ratari budući da su žitarice berzanska roba i da se njihova cena preliva na sva tržišta po sistemu spojenih sudova.
I dalje jeftina pšenica koja dolazi preko Crnog mora sprečava trend rasta u Evropi. Nedavno je na evropskim berzama dostigla desetomesečni minimum, ali pozitivno je što je prošle nedelje zabeležen blagi rast i na Produktnoj berzi u Novom Sadu. I pojedini domaći analitičari predvideli su da bi cene mogle da prestanu da padaju, a Žarko Galetin nedavno je za „Politiku“ rekao da bi do tada mogle da se istroše znatnije količine ukrajinske zaliha žita, jer su ih oberučke prihvatile uvozno zavisne države van Evrope.
Izvor: Politika
Foto: Envato
