Burska koza je rasa koja se prvi put pojavila početkom 19. veka u Južnoj Africi. Njeno ime potiče od holandske reči ’boer’, što znači – farmer.
Nastala je ukrštanjem evropskih i afričkih rasa koza. Kod stvaranja ove rase korišćena je dugogodišnja selekcija na kvalitet mesa, zbog čega bursku kozu odlikuje velika mesnatost.
Ove otporne, plodne koze skromnih zahteva su još u devetnaestom veku privukle pažnju stočara. Bile su mesnatije od svih do tada poznatih, pa su želeli da ih oplemene i stvore soj pogodan za farmsko gajenje. Ukrštane su s angorama i još nekim evropskim i indijskim rasama, koje su u to vreme unesene u Afriku.
Izuzetno je zahvalna rasa. U poređenju sa alpskim kozama, duplo su teže, dosta su masivne, razvijenih mišića i snažne konstitucije. Imaju rogove i mogu da budu različitih boja. Najtraženiji primerci su s crvenom dlakom na glavi i belim trupom. Koze su teške 90-100, jarčevi 110-135 kilograma.
Odlika rase je ranostasnost, odnosno mužjaci postaju polno zreli već sa šest meseci, a ženke nešto kasnije. Zbog duže sezone parenja, koze se jare tri puta u toku dve godine, zbog čega su takođe cenjene među odgajivačima. Na svet donose prosečno dva jareta. Majke imaju dosta mleka i dobar roditeljski instinkt, pa se zaluči 1,6 mladih po kozi. Prosečan dnevni prirast je 150-170 grama, čak i 200, kad su jarići najnapredniji.
Meso je izvanrednog kvaliteta, ukusno i s malim procentom loja.
Burske koze imaju visoku otpornost na bolesti i mogu da se prilagode i toplim i suvim predelima.
Danas se uzgajaju u svim delovima sveta, a prvi primerci ove rase u Srbiju su stigli tek početkom 2009. godine.
Izvor: veterina.info
