Pecanje deverike (Abramis brama) je veoma popularno na našim prostorima jer je to riba koja se kreće u jatima i kad ulovite jednu, vrlo je verovatno da ćete upecati još koju.

Ukoliko koristimo prihranu, to jato možemo zadržati dosta dugo u oblasti gde smo zabacili mamce. Prosečna dužina ribe iznosi od 25 do 50 cm, što deveriku čini pogodnom za početnike, ali i za iskusne ribolovce.

Deverika ima dva bliska rođaka sa kojima često, zbog izgleda, možete da je pomešate – crnooku deveriku (Abramis sapa) i špicer (Abramis ballerus).

Nazivaju je još i belica, ploščić, i lopatarka. Ovaj poslednji naziv se veoma često koristi za krupnije primerke. Veličina im je dosta ograničena veličinom vode gde žive, ali na velikim rekama i jezerima se dosta često love primerci težine oko 1 do 2 kg, dok bi se kapitalnim primerkom mogla smatrati deverika teža od 4 kilograma.

Izgled deverike je karakterističan za sve ribe iz familije šarana (Cyprinidae), s tim što je njeno telo više bočno spljošteno i ima izduženo unalno peraje. Boja je kod mladih riba slabijeg intenziteta, dok kod starijih ima tamnije smeđe-zelenu nijansu na leđima dok je donja polovina bokova i stomak srebrnkaste boje. Glava je relativno mala u odnosu na veličinu tela, a ista su sastavljena od mekih kostiju te se mogu delimično ispužiti što je od koristi za period kad se hrani na dnu.

Dugo vremena se nije vodilo računa o zaštiti ove vrste bele ribe, ali se to pre nekoliko godina promenilo i sada je zaštićena na dva načina. Prvi način zaštite jeste lovostaj u periodu kad se mresti – od 15 aprila do 31 maja. Drugi način zaštite je minimalna mera, tako da se u vodu vraćaju svi primerci manji od 25 cm. Prilikom mresta deverika ulazi u pliće delove vodotoka gde je dubina oko pola metra i koja su bogata vodenom vegetacijom, te se tu mresti i polaže ikru.

Jatna je vrsta ribe, a jata sačinjavaju uglavnom primerci približno iste veličine. Nalazi se često na dubljim mestima gde je dno od peska i gline, a tokom zime se jata krtože 8ukopavaju) u rupama na dnu.

Kad je u pitanju oprema za ribolov deverike, udice bi trebalo da budu veličine 18 ili 16 jer se uglavnom love primerci veličine dlana. Ukoliko se ide na teren gde se očekuju veći primeci ili se ciljano ide na pecanje kapitalnijih primeraka, veličinu udice trebalo bi tome prilagoditi. Debljina najilona je dovoljno da bude 0,12 ili 0,14, a za predvez se može koristiti i neki tanji.

Kad se vrši odabir plovka, treba povesti računa da se ne uzme prevelik, jer samo odgovarajući plovak pri lovu deverike može dati jasne signale kad bi trebalo reagovati. Ovo može biti izazov kad se za pecanje koristi i mašinica pa se plovak zabacuje na malo veće rastojanje. Tada plovak mora biti dovoljno velik da ga jasno vidimo, ali ne previše masivan da može dobro da se ponaša kad riba uzima mamac. Ukoliko se deverika lovi na dubinu, ovo bi se preslikalo na štap koji ne sme biti previše krut kako bi se moglo videti kad deverika jede mamac.

Za uspešno pecanje se može reći da je neophodna prihrana mesta (obično se ona baca u obliku kugli od nakvašene primame). Međutim pri ribolovu na dubinu veoma često se korste hranilice koje pomažu da se primama nalazi u blizini mamca. Takođe, i tokom fider ribolova deverike koriste se hranilice posebnog oblika.

Kad su u pitanju mamci, to su obično gliste, crvići i ruža od hleba, kuvana pšenica.

Izvor: zanimljiv.org