Najveću pretnju najprofitabilnojoj grani srpske poljoprivrede, voćarstvu, predstavljaju klimatske promene. Voćari strahuju od mraza koji bi mogao da pokosi biljke koje su pred cvetanje. Moraće da se pripreme i za borbu sa sušom u toku leta, gradom i olujama. Stručnjaci ponavljaju da je ulaganje u zaštitne sisteme – investicija, a ne trošak.
Dvadesetstepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka, pa se nad voćnacima nadvila pretnja mrazom. Ako temperatura padne ispod nule, mnogima će rod biti pod znakom pitanja.
– Zavisi od sorte i od parcele, kako i gde kreće vegetacija. Dugo je vremena, međutim, još do kraja marta i početka aprila, gde smo i dalje u riziku – ukazuje Janko Lužanin, voćar iz Miokovca kod Čačka.
Voćar iz sela Grgure kod Čačka Dragiša Ignjatović navodi da je uradio sve što je trebalo da bi zaštito voće – krečenje, rezanje, okopavanje…
– Sada je sve u božijim rukama. Može da iscveta, kao da ništa nismo radili – zabrinut je Ignjatović.
Da voće ne bi štitila samo „božija ruka“, stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da uvedu savremene tehnologije. Kažu da je to investicija, a ne trošak, kao i da država vraća 50 odsto uloženog.
– Korišćenje antifrost sistema je najbolji način zaštite od niskih temperatura. Koristili smo ga kod jabučastih voćnih vrsta, ali smo krenilu i i kod koštičavih – kod trešnje i kajsije. Mogu se koristiti i vetro-turbine, te ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan način korišćenja bala – navodi prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Klimatolozi kažu da nas očekuje proleće toplije od uobičajenog, ali da rizik od mraza i dalje preti, najviše nižim predelima. Onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji.
– Rizik je veliki za vrste koje kasno sazrevaju od velikih vrućina i suše. Letnja sezona nam se dosta „osušila“, laički rečeno, prosečno su smanjene padavine – navodi prof. dr Ana Vuković Vimić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Ona ističe da „opasan“ grad intezivnije zahvata veću teritoriju, kao i da je prosečne veličine zrna.
Profesor Keserović navodi da moraju da se podižu zasadi sa protivgradnim mrežama, jer ne štite samo od grada,već i od visokih temperatura.
Uprkos izazovima, Keserović procenjuje da ćemo ove godine ubrati oko milion i četiristo hiljada tona voća, što je sto pedeset hiljada tona više nego lane. Najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške, kojima je vreme išlo naruku.
Izvor: RTS
Foto: Envato
