’Vrednovanje i ulaganje u biodiverzitet i usluge ekosistema za održivi razvoj’, tema je simpozijuma i okruglog stola koji se održava u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.
Skup organizuje Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – projekat Biodiverzitet (ORF BD) kroz potprojekat „Procena i vrednovanje usluga ekosistema (ESAV) u procesima planiranja i donošenja odluka“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Događaj se realizuje uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i u partnerstvu sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode.
Cilj skupa je razmena informacija, iskustava i primera dobre prakse iz sektora koji utiču i zavise od životne sredine i ekosistemskih usluga. Ekosistemske usluge su dobrobiti koje priroda daje besplatno, a čovek ih koristi. Kao pilot projekat za ekonomsko vrednovanje ekosistemskih usluga uzeto je područje Bosutskih šuma, najveći kompleks lužnjačkih šuma u Evropi, izuzetno vredan a nedovoljno popularizovan, ali koji ima razne dobrobiti.
Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže da su odabrali četiri najvažnija aspekta, a to su proizvodnja drveta, odbrana od poplava, tradicionalno svinjarstvo u šumama, žiropaša, koje je nekad bilo osnova srpske privrede, a donosi određene dobrobiti, i četvrti aspekt su retke zaštićene biljne i životinjske vrste.
– Sva četiri aspekta dobrobiti od prirode mi smo kroz studiju slučaja pokušali da vidimo kako bi se zajedničkim radom mogao unaprediti i poboljšati nivo čak i kvantitativno da se izrazi koliko će to biti kvalitetnije – veli Stojnić.
Rukovodioc projekta Kristina Kujundžić iz Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu kaže da se vrednovanjem ekosistemskih usluga i ulaganjem u zaštitu može doprineti i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica ali i smanjenju troškova u budžetu.
Lokalna zajednica može da otvori nova radna mesta i da zaradi. To je primer sa stočarima koji se bave tradicionalnim svinjarstvom u Bosutskim šumama. Osim što svoje proizvode i meso mogu da plasiraju po višim cenama, oni ovakvim vidom stočarstva doprinose i održavanju tog ekositema. Važno je samo pronalaženje prave mere u svemu tome da se minimalizuje šteta od takvog načina pašarenja, a s druge strane da se vidi kolike su prednosti održavanja ekosistema.
Takvi projekti pokazuju da ulaganje u životnu sredinu nije trošak, nego može da donosi i profit. Ideja je da se projekat širi i u narednoj fazi pokrije cela teritorija u prekograničnom području a to su Spačvanske šume u Hrvatskoj i deo Bosutskih šuma u Republici Srpskoj, odnosno BIH.
Prema rečima direktora beogradske kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode IUCN Borisa Erga, ono što je bila ideja ili koncept pre 20 godina da se pojedini prostori revitalizuju i da prirodna rešenja predstavljaju zamajac ekonomskog razvoja, danas se primenjuje.
– Prirodna rešenja mogu da učine društvo otpornijim na razne elementarne nepogode. Samo inženjerska rešenja nekad mogu da pomognu ali ona danas nisu dovoljna. Kombinacija takozvane sive i zelene infrastrukture verovatno je put za budućnost. Globalni klimatski fond , Globalni fond za životnu sredinu, Banka za obnovu i razvoj te razne druge finansijske institucije i banke prepoznaju prirodna rešenja kao jedan od ciljeva i ulažu novac. Takvi projekti su zahtevni i potrebno je planiranje, vreme, saradnja između više sektora, integrisano znanje i onda ima rezultata. Što se tiče jugoistočne Evrope, ima nekoliko takvih projekata u plavnim područjima i siguran sam da će ih u budućnosti i u Srbiji biti više jer je to jedno od rešenja za sve izazove sa kojima se srećemo – kaže kaže Erg.
Na simpozijumu su biti predstavljeni rezultati sprovedenih studija slučaja u cilju da se njihovim zaključcima i preporukama doprinese donošenju odluka zasnovanim na novim saznanjima i podacima relevantnim za planiranje i upravljanje ekosistemima u jugoistočnoj Evropi.
Na okruglom stolu, koji će biti održan, očekuje se formulisanje regionalnih preporuka o ekosistemskim uslugama i njihovom vrednovanju za region Jugoistočne Evrope, čijim se integrisanjem u razvojne planove može obezbediti ekonomski rast i razvoj.
Izvor: RTV
Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Facebook
