U Srbiji se koristi manje od 50 odsto kapaciteta za proizvodnju piva, a novim ulaganjem u ovaj sektor moglo bi da se zaposli dodatnih 2.500 radnika, kako u velikim kompanijama, tako i u malim zanatskim pivarama širom zemlje.
Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da se u našoj zemlji godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva dok su ukupni kapaciteti za proizvodnju čak 12 miliona.
Više od 90 odsto piva proizvode velike kompanije, devet odsto proizvodnje pokrivaju pivare regionalnog karaktera, a svega jedan odsto tržišta čine zanatske pivare, kaže za Tanjug Dimitrije Ivanović iz Sektora poljoprivrede PKS.
– Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava preko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi – navodi Ivanović.
On napominje da se sadašnja proizvodnja na nivou cele zemlje može povećati više nego duplo.
– U Srbiji je registrovano oko 20 zanatskih pivara sa tendencijom porasta broja zainteresovanih koji bi se odlučili za ovu vrstu proizvodnje piva. Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude – tvrdi Ivanović.
Proizvođači zanatskog piva su zainteresovani da zajednički istupaju, a organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri PKS.
– Teme na kojima je potrebno raditi i uticati na nadležna ministarstva su konstantan rad na edukaciji potrošača radi popularizacije konzumiranja piva – smatra on.
Zato se belgijskoj publici nedavno predstavilo sedam srpskih zanatskih pivara na ’Prvom srpskom vikendu kraft piva’ održanom u Briselu. Tom prilikom, ’mali pivari’ iz Srbije prodali su za dva dana više od 1.000 flaša piva.
Cene njihovih brendova u beogradskim radnjama kreću se od 200 do čak 2.500 dinara za bocu piva.
Predstavnik PKS u Briselu, Zdravko Ilić, kaže da je cilj Komore da poveže mlade preduzetnike sa potencijalnim poslovnim partnerima u inostranstvu, jer, smatra on, zanatsko pivo je više od trenda.
– Proizvodnju kraft piva karakteriše visok kvalitet, kreativnost i inovativnost koji proizilaze iz entuzijazma proizvođača. Takav pristup proizvodnji kao i promocija poput briselske su važan faktor u prodoru na još uvek nezasićeno evropsko tržište – ocenjuje Ilić.
Mina Obradović, organizatorka ’Prvog srpskog vikenda kraft piva’ u Belgiji ističe da se ubrzano ostvaruje međusobna povezanost srpskih i belgijskih partnera te se nada ozbiljnijim poslovnim aranžmanima.
U studiji o uticaju pivarske industrije na privredu Srbije u periodu od 2008. do 2014. godine, koju je uradila revizorska kuća ’Ernst i Jang’ ističe se da je u ovom periodu zabeležen pad proizvodnje od 14,6 odsto, pre svega zbog pada kupovne moći građana, zatim zbog pritiska na cene, prouzrokovanih rastom fiskalnih nameta na pivo, kao i zbog toga što mladi, koji su najveći konzumenti piva, odlaze iz zemlje.
Uz pad prihoda za pivare i državni prihodi su smanjeni u ovom periodu, navode, i to za 10 odsto, iako je udeo dažbina u ceni piva u ovom periodu porastao sa 42 na 55 odsto.
U uporednoj analizi sa 27 EU zemalja, Srbija je na 25. mestu po kupovnoj moći, a na osmom mestu po visini akcize na pivo u maloprodaji i na 12. mestu po visini akcize na pivo u ugostiteljskim objektima.
– Ovo nas stavlja na prvo mesto u Evropi po jazu između kupovne moći potrošača i visine akciza – objašnjavaju u PKS uz podatak da akciza za pivo iznosi 24,38 dinara po litru.
Foto: Free Images
