Svaka kultura za potrebe svog rasta i razvoja ima određene zahteve za vodom, određene minimalne i maksimalne temperature koje podnosi, određene količine hraniva koje su joj potrebne i određene maksimalne količine pesticida koje po tretiranju može podneti. Sve što prelazi granice optimuma, nepovoljno deluje na rast i razvoj i dovodi biljku do stresa. Ne postoji kultura koja raste u savršenim uslovima.
Velike količine padavina i niske temperature predstavljaju veoma stresne uslove za gajene bilje. Kad se steknu uslovi, potrebno je biljke tretirati folijarnim hranivima sa aminokiselinskim kompleksom.
Aminokiseline prodiru nekoliko časova posle tretmana u biljnu ćeliju i pokreću usporene ili zaustavljene fiziološke procese neophodne za obavljanje životnih funkcija biljaka.
Aminokiseline, kao sastavni deo proteina, imaju vrlo važnu ulogu kako u izgradnji ćelije, tako i u procesima u biljnoj ćeliji. U malim koncentracijama biljci je potreban lizin, triptofan i metionin. Glutaminska i asparaginska kiselina, koje mogu preći u druge aminokiseline, prisutne su u biljkama u većim količinama. Prolin učestvuje u vodnom bilansu biljke, pojačava otpornost prema nepovoljnim vremenskim prilikama, a glicin je potreban za formiranje biljnih tkiva i neophodan je u sintezi hlorofila. Lizin i arginin važni su jer stimulišu fotosintezu.
Primena aminokiselina ima brz i pozitivan uticaj na biljke. Zahvaljujući svojstvu brzog prolaska kroz ćelijske membrane, aminokiseline ulaze u procese metabolizma i mogu već posle nekoliko časova da utiču na funkcije biljke. Kad je biljka u stanju stresa, primena hraniva sa aminokiselinama omogućava znatnu uštedu u energiji na nivou ćelije, ubrzava oporavak i uspostavljanje povoljnijih uslova za razvoj.
Najpovoljniji periodi za primenu biljnih aminokiselina je u fazama kad biljka ima veće potrebe za njima, a to su: vegetativni rast, formiranje i rast plodova, mraz, suša, nagle promene temperature vazduha, oštećenja od grada.
Biljke, za razliku od životinja, imaju sposobnost da same sintetišu aminokiseline iz slobodnih elemenata u zemlji. Za tu sintezu potrebna im je velika količina energije. U stresnim situacijama, kao što su suša, mraz, grad, visoke temperature, jaki vetrovi, sinteza je smanjena ili onemogućena. Dodavanjem sredstava koja sadrže aminokiseline u stresnim situacijama i u situacijama kad biljka ima veću potrebu za njima, dolazi do ubrzanog oporavaka i uspostavljanja povoljnih uslova za rast i razvoj biljke.
Aminokiseline se koriste folijarno, uz pridržavanje uputstva na etiketi svakog proizvoda. Ovaj način primene je najbolji za biljku jer aminokiseline direktno putem lista ulaze u biljku, pospešuju fotosintezu, respiraciju, sintezu proteina, sintezu ugljenih hidrata, dovode biljku u optimalne uslove za rast i razvoj, stimulišu ukorenjavanje, povećanje plodova, cvetanje.
Izvor: dipl. inž. Mirjana Ostojić, PSSS Kraljevo
Foto: Pixabay