Osnovni biogeni elementi u zemljištu nalaze se pretežno vezani u organskim jedinjenjima i u oblicima koji nisu direktno dostupni biljkama. S druge strane, mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja, čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka.
Mikroorganizmi su nezaobilazna karika u transformacijama azota, ugljenika, fosfora, sumpora, kalijuma, gvožđa i nekih drugih biogeniih elemenata.
Sadržaj humusa u zemljištu jedna je od najznačajnijih karakteristika plodnosti zemljišta. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi.
Početna jedinjenja za sintezu humusa su ostaci uginulih biljaka, životinja i mikroorganizama. Delimične transformacije ovih jedinjenja vrše sitne životinje koje žive u zemljištu, a za ključni deo transformacija, oko 70% odgovorni su mikroorganizmi.
Zabrinjavajući su podaci da se sadržaj humusa u našim zemljištima tokom godina značajno smanjuje. Sve ove činjenice ukazuju na neophodnost primene agrotehničkih mera koje će omogućiti intezivnu mikrobiološku aktivnost i sintezu novih količina humusa. Prvenstveno, to su agrotehničke mere kojima se unosi sveža organska materija u zemljište, što se postiže zaoravanjem stajnjaka, primenom zelenišnih đubriva, zaoravanjem žetvenih ostataka itd.
Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi padaju, a zaoravanje žetvenih ostataka umesto paljenja moglo bi i te kako da pomogne opravku njiva.
Izvor: dipl. inž. Nebojša Božović, PSSS Kosovska Mitrovica
Foto: Freepik
