Plodored predstavlja smenu biljnih kultura u prostoru i vremenu. Osnov za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao i predusev. Preporuka je da udeo žitarica u plodoredu ne prelazi 50% jer u suprotnom dolazi do učestalije pojave bolesti.
Predusev kod pšenice trebalo bi da je što ranostasniji, kako bi se mogla obaviti pravilna i pravovremena obrada zemljišta za setvu. Zrnene mahunjače su bolji predusevi od okopavina jer se skidaju ranije, pa se zemljište može kvalitetnije obraditi i pripremiti za setvu. Pored toga, mahunjače ostavljaju za sobom zemljište obogaćeno azotom. Najbolji predusevi za pšenicu su jednogodišnje leguminoze, pre svih grašak, grahorica, soja, a zatim povrće (krompir), suncokret, u mnogo manjoj meri kukuruz.
Na manjim proizvodnim poljima predusevi su raznovrsniji pre svega zbog specifičnosti organske proizvodnje i lakšeg plasmana dobijenih proizvoda u sistemu zdrave hrane. Tako se kod velikog broja organskih proizvođača (veličina parcele 3-5 ha) kao predusevi koriste slačica, facelija, uljana tikva, lan, pasulj… Trebalo bi izbegavati ponovljenu setvu pšenice, kao i setvu heljde posle pšenice, zbog prenosa bolesti prizemnog dela stabla. U slučajevima kad je neophodno ponoviti setvu strnine na istoj parceli, trebalo bi se opredeliti za različitu biljnu vrstu (ječam, ovas, tritikale). Najčešće se pšenica seje posle dvogodišnje pauze.
Pšenica, kao i druga strna žita, predstavlja odličan predusev za skoro sve billjne vrste. Rano se skida sa parcele i omogućuje dve žetve godišnje, ostavlja nezakorovljeno zemljište koje se lako obrađuje, prinosom iznosi umerene količine hranljivih materija, obezbeđuje dovoljno žetvenih ostataka koji se lako zaoravaju i na taj način povoljno utiče na strukturu zemljišta i sadržaj organske materije. Pored toga, pšenica ima povoljan uticaj na sprečavanje erozije, očuvanje vlage u zemljištu, kao i unapređenje mikrobiološke aktivosti.
Izvor: mr Anka Kačarević, PSSS Padinska Skela
Foto: Pixabay
