Pepeo je od davnina poznat kao poboljšivač kvaliteta zemljišta i pospešivač rasta biljaka, pa tako i voćaka.

Pepeo popravlja strukturu teških glinastih zemljišta, dobra je dopuna prirodnim đubrivima koja su većinom siromašna kalijumom koji reguliše ravnotežu vode i igra ulogu u prenosu hranljivih materija unutar voćke. Pepeo uglavnom sadrži dosta kalijuma, 10-40% kreča, 5-10% fosfora i dosta mikroelemenata, ali ne sadrži azot pa je taj element potrebno odvojeno dodavati.

U poređenju sa mineralnim đubrivima, prosečni pepeo bi imao odnos NPK 0:1:3. Pepeo dobijen sagorevanjem treseta i kamenog uglja sadrži samo 1-2% kalijuma i fosfora i minimalne količine kreča pa nije preporučljiv kao đubrivo. Pepeo od tvrde vrste drveća sadrže više fosfora i kalijuma nego crnogorica, ali mnogo manje kalcijuma. Takođe, tvrde vrste drveća, kao što je hrast, daju više pepela po jedinici upotrebljenog drveta i više hraniva nego meke vrste drveta. Pepeo od bukve i graba ima sadržaj oko 10-15% kalijuma i 5-10% fosfora. U proseku, gorenjem drveta dobijamo oko 6-10% pepela.

Pepeo dobijen od grana i korenja je bogatiji u elementima. Kora drveta ima veću koncentraciju kalcijuma, aluminijuma i sumpora.

Koncentracije kalcijuma, magnezijuma i gvožđau u lišću rastu sa starenjem lista. Pepeo od drveta sadrži oko 3% kalijuma čiji će nivo zavisiti od starosti drveta koje je paljeno, odnosno mlado ima veći sadržaj kalijuma od starih grana.

Pre upotrebe pepela u voćnjaku, potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta sa preporukom za đubrenje i primeniti isključivo pepeo kojem se zna izvor. Primena prevelikih količina pepela može uticati na smanjenu dostupnost fosfora zbog alkalnosti sredine. Kad je pepeo pomešan sa kompostom, može se upotrebljavati kao malč oko većine voćaka, osim kod maline koje vole kisela zemljišta. Voćke, zavisno od vrste, uglavnom dobro uspevaju na lagano kiselim zemljištima pa im ne bi trebalo dodavati velike količine pepela. Od malo veće upotrebe pepela, korist bi trebalo da ima vinova loza, a naročito ribizla. Pepeo se može dodavati u voćnjak direktno na zemljište u količini od 50-150 g/m² uz obaveznu plitku obradu (3-5cm). Pepeo neće biti dovoljan, već bi u đubrenju trebalo koristiti i odgovarajuće količine đubriva sa povećanim sadržajem azota i fosfora. Količina pepela kojom se tretira mora biti kontrolisana. Preporuka je da se na površini od 100 m² koristiti ne više od 10 kg pepela godišnje.

Upotreba pepela u poboljšavanju zemljišta mora biti s namerom da se postigne, odnosno održi, optimalna kiselost zemljišta. Jesen je pravo vreme za đubrenje, pa samim tim i primenom pepela u voćnjaku.

Izvor: dipl. inž. Goran Svetozarević, PSSS Pirot

Foto: Pixabay