Jun je mesec kad počinje zrenje i berba višanja. Kao i svake godine, a posebno u godinama kad su zime blage, a proleća nestabilna sa velikim temperaturnim razlikama, dolazi do pojave neujednačenog zrenja plodova višnje.
Kod oblačinske višnje to je naročito izraženo, a sve to otežava berbu, pogotovo kad se planira mašinska berba. Da bi se ujednačilo zrenje, a samim tim olakšala berba i povećao kvalitet plodova, trebalo bi razmisliti o uvođenju primene preparata kojima to može da se postigne.
Etefon je aktivna supstanca koja pripada grupi organofosfatnih jedinjenja. Koristi se kao regulator rasta, radi podsticanja procesa sazrevanja plodova.
Etefon ima pozitivne ekološke odlike – slaba do umerena perzistentnost (DT50 u zemljištu 2,7-37,6 dana) i slaba do umerena mobilnost (Kfoc=608-4078 L/kg), uz malu toksičnost za neciljne organizme. Na osnovu podataka iz dostupne literature, nije očekivana kontaminacija podzemnih voda i prisustvo u koncentraciji većoj od limita za pijaću vodu (0,1 µg/L). Zbog svojih fizičko-hemijskih svojstava, očekivani put dospevanja u površinske vode je zanošenjem kapi. Zbog brze degradacije u vodi (DT50 u vodi 2,2-2,6 dana) i male toksičnosti za akvatične organizme, rizik od upotrebe ETHEPHON 40% SL za organizme akvatične sredine je nizak. Zbog male toksičnosti preparata ETHEPHON 40% SL za ptice i kopnene sisare, nizak je rizik od akutnih ili hroničnih trovanja, a kako nema svojstvo bioakumulacije, nema opasnosti ni od sekundarnih trovanja. Akutna toksičnost preparata za pčele (oralno i dermalno) je mala, pa je rizik od primene ETHEPHON 40% SL za pčele nizak.
Posle dospevanja u zemljište, zbog slabe perzistetnosti i toksičnosti za zemljišne organizme, ne bi trebalo da dođe do ispoljavanja negativnih efekata na mikro ili makroorganizme. Preparat ETHEPHON 40% SL se odlikuje malom toksičnošću, povoljnim fizičko hemijskim svojstvima i nije očekivano da može negativno da deluje na različite konstituente životne sredine. Upotreba preparata sa takvim odlikama (malo toksičnost, neperzistentnost i slaba mobilnost) je u skaldu sa principima održivog razvoja i očuvanja životne sredine.
Ručna berba višanja postaje sve skuplja i sa variranjem otkupnih cena ploda, nekad se postavlja pitanje i isplativosti gajena, a naročito zato što je sve manje kvalitetne radne snage. Sa druge strane, mašinska berba je višestruko jeftinija, a uz primenu, gore navedenog i njemu sličnih preparata, mogla bi da bude i efikasnija. Tako da se sa ekonomskog stanovišta primena ovakvih preparata ne dovodi u pitanje. U nekim zemljama ovakvi preparati su registrovani za primenu u biljnoj proizvodnji. Takođe bi trebalo dodati da neki proizvođači već koriste slične preparate, koje nabavljaju iz okolnih zemalja, a koji nisu kod nas registrovani, te bi trebalo razmisliti o opravdanosti uvođenja ovakvih preparata i kod nas.
Izvor: Milorad Jocković, PSSS Šabac (na osnovu materijala o etefonu koji je napisala ekotoksikolog Marija Stevanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine)
Foto: Free Images, Pixabay
