Upotrebljavamo pesticide, zakone imamo, ali i dalje trujemo okolinu

20

Srbija je u poslednjoj deceniji u značajnoj meri uredila pitanje upotrebe pesticida u poljoprivredi, propise je uglavnom prilagodila evropskim, ali i dalje nije rešen problem nesavesne primene hemijskih preparata, pišu u zajedničkom tekstu portali Agrosmart i Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE).

Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a saglasni su da problem korišćenja proizvoda za zaštitu bilja ne leži u loše osmišljenom zakonu niti nekvalitetnom radu inspekcije za proveru pesticida, već u neodgovornom i opasnom ponašanju pojedinaca.

Redovna profesorka sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragica Brkić kaže da nema bezbednih hemikalija – već samo bezbednih načina njihove upotrebe, a problemi nastaju usled nesavesne primene.

Kako je rekla, to se dešava kada se proizvođači ne pridržavaju uputstva za primenu, kad koriste veće količine od preporučenih, kad tretiraju više puta u toku sezone od onog što je propisano ili kada ne poštuju karence (vreme koje je potrebno da prođe od poslednje primene pesticida do berbe ili žetve).

– Problemi nastaju i kada preostale količine posle primene prosipaju u bare, kanale, potoke, reke i druge vodene površine, peru opremu ili bacaju ambalažu u vode. Većina pesticida je veoma toksična za organizme koji žive u vodi i ovi organizmi su posebno ugroženi usled nesavesne primene pesticida – rekla je Dragica Brkić.

Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da za mnoge prioritetne i hazardne supstance u površinskim vodama zagađenje je malo ili ga uopšte nema, kao i da su “usled poljoprivrednih aktivnosti prisutna samo trenutna opterećenja pesticidima i herbicidima”.

Da korišćenje pesticida na neadekvatan način utiče negativno na životinjski svet, pogotovo na pčele, govori situacija iz 2015. godine, kada se desio masovni pomor pčela u Vojvodini. Tada je zbog pogrešne primene pesticida na poljima suncokreta u blizini Zrenjanina i Kikinde gotovo 3.000 košnica uništeno, a šteta je procenjena na više od pola miliona evra.

Izvršna direktorka organizacije SECPA (Serbian Crop Protection Association) Katarina Krinulović, koja se bavi zaštitom bilja, kaže da su procedure i uslovi za registraciju sredstava za zaštitu bilja takvi da zabrinutost u pogledu njihovog korišćenja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da svedu na minimum.

– Eventualni negativan uticaj je moguć ukoliko se ova sredstva neadekvatno koriste, na primer ako se koriste u prevelikoj dozi, u neodgovarajuće vreme i neispravnim uređajima za primenu i ukoliko se ne ispoštuju preporučene mere zaštite – kazala je ona.

Foto: Pixabay


reklama