Poljoprivredni fakultet Univerziteta Bana Luka osniva poljoprivrednu zadrugu u okviru projekta ’Urbana poljoprivreda’ koji će se baviti organskom proizvodnjom jagodičastog voća i povrća te meda.
Planirano je zapošljavanje 100 osoba, a povrće će se uzgajati u gradu, po uzoru na evropske i svetske metropole.
U planu je proizvodnja malina, kupina, jagoda, plastenička proizvodnja povrća i pčelarstva. Plasman proizvedenih količina je osiguran ugovorom s hladnjačama. Ciljna populacija su mladi ljudi kojima bi kroz ovaj projekat trebalo da se reši pitanje egzistencije.
Projekat finansira Evropska unija, a implementira ga Međunarodna organizacija rada – ILO. Partnerske organizacije su Zavod za zapošljavanje Republike Srpske, Grad Banja Luka, ’Caritas’ Švajcarske iz Sarajeva i nekoliko poljoprivrednih preduzeća.
– Ovaj projekat predstavlja prvi program uvođenja komercijalne sertifikovane organske proizvodnje jagodičastog voća i povrća u RS-u. Projekat ima ekonomski i socijalni značaj jer je planirano da se 100 osoba skine sa Zavoda za zapošljavanje i registruju se kao komercijalna poljoprivredna gazdinstva. Blizu 20 korisnika će imati proizvodnju na oglednom dobru u Motikama, gde je već zasađen hektar malina, a pedesetak košnica pčela je stavljeno na raspolaganje mladima koji žele da se bave pčelarstvom. Projekat predviđa da 85 korisnika imaju proizvodnju na vlastitom zemljištu – kažu na Poljoprivrednom fakultetu u Banja Luci.
Zadruga bi trebala da bude smeštena u zgradi u ulici Motike kod broja 439. Reč je o prostoru od 126,89 metara kvadratnih po ceni od 44,41 KM mesečno. U ovim prostorijama će biti, između ostalog, smeštene radionice za košnice i druge pčelarske proizvode, prostor za sortiranje i pakovanje, kao i hladna soba za pripremu proizvoda pre isporuke. Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci, prof. dr Nikola Mičić kaže da je osnovna karakteristika ’Urbane poljoprivrede’ lokalna proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu, a to je koncept koji osigurava: zapošljavanje stanovništva, kultivaciju gradskih i prigradskih površina, više hrane i zdraviju ishranu, povećanje ekonomske moći grada i stanovnika i jače veze među stanovnicima.
Tipičan način proizvodnje u urbanoj poljoprivredi je biointenzivna metoda kojom se na ograničenim površinama proizvode velike količine organske hrane.
Ovo je kod nas novina, a u evropskim gradovima lokalne vlasti često podržavaju ovakve inicijative. Primera radi, u Londonu je samo 2008. godine otvoreno blizu 1.500 lokacija za uzgajanje povrća, a u Parizu je 2013. pokrenuto petnaestak projekata urbane poljoprivrede jer je interesovanje stanovnika da se bave ovom aktivnošću ogroman, kao i potražnja za tom vrstom hrane. Hrana se uzgaja čak i na krovovima zgrada.
– Poljoprivredni fakultet svoj interes u ovom projektu vidi pre svega kao mogućnost transfera naučnih dostignuća, i sticanje određenih referenci. Mi imamo dovoljno znanja da možemo korisnicima projekta da pružimo neophodnu edukaciju i savetodavnu pomoć, odnosno, na taj način učestvujemo u ovom vrlo zanimljivom i korisnom projektu – rekao je prof. dr Mićić.
Izvor: Micro mreža
Foto: Pixabay
