Uslovi skladištenja i režim čuvanja pivarskog ječma

29

Korišćenje kapaciteta skladišta za pivarski ječam zavisi od godišnjeg doba uskladištenja, od vlažnosti zrna ječma i visine sloja zrna.

Granična visina sloja određuje se prema stanju skladišta kao i prema stanju zrna. Da bi održali pivarski ječam u zdravom stanju i kako bi očuvali maksimalnu klijavost zrna u skladištu do upotrebe, trebalo bi poznavati sve faktore koji utiču na promenu kvaliteta uskladištenog zrna.

Ti faktori dele se na:
– unutrašnje, koji proističu iz prirode zrna pivarskog ječma
– spoljašnje, koji proizilaze iz uticaja atmosferskih prilika (vlaga,toplota,vazduh)
– uticaj raznih biljnih i životinjskih parazita i žitnih štetočina

Prilikom skladištenja i čuvanja zrna treba stalno imati u vidu da je zrno pivarskog ječma živi organizam te da se pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih faktora u zrnu i na zrnu odigravaju različiti procesi.

Čuvanje pivarskog ječma počinje već od same žetve. Od vremenskih uslova pod kojima je usev sazreo i žetva obavljena zavisi i mogućnost čuvanja i održavanja zdravstvenog stanja i klijavosti ječma.

Kako je vlaga najveći neprijatelj čuvanja pivarskog ječma, žetvu bi trebalo obaviti u punoj zrelosti po suvom i toplom vremenu kad je vlaga u zrnu svedena na potrebni minimum. Ukoliko je vlažnost zrna iznad 14 odsto sa primesama zelenih nedozrelih zrna pleve i prašine preko tri odsto, utoliko treba biti oprezniji prilikom određivanja debljine sloja u skladištu.

Ječam koji se unosi u skladište sa vlagom iznad 15 odsto trebalo bi skladištiti u tanjem sloju, debljine 50-60 cm. Takav ječam treba lopatati, odnosno elevirati prvih 15 dana svakodnevno, a skladište provetravati. Narednih 15-30 dana lopatanje obavljati svakog drugog dana uz obaveznu kontrolu zdravstvenog stanja i vlažnosti ječma.

Provetravanje ječma i skladišta obavljati svakog suvog i toplog dana otvaranjem prozora i vrata skladišta kao i prilikom lopatanja radi što veće cirkulacije svežeg i suvog vazduha kroz zrno ječma jer to ubrzava prirodno sušenje zrna.

Kad je vlaga svedena ispod 14 odsto može se debljina sloja ječma povećati na 1,5-2 m. Čestom manipulacijom, zrno ječma u dodiru sa svežim i suvim vazduhom postepeno gubi suvišnu vlagu, životni procesi se smiruju te posle toga može biti lagerovan u debljem sloju. Ali, trebalo bi imati u vidu da što je veća debljina sloja lagerovanog ječma to je i veća opasnost od samozagrevanja i nužna je redovna i česta kontrola vlažnosti i temperature mase zrna radi blagovremene intervencije. U slučaju da se u tom poslu zakasni samo za 5-7 dana, pivarski ječam će usled samozagrevanja izgubiti klijavost a pri dužem delovanju visokih temperatura u magacinu zrno poprima miris buđi te postaje neupotrebljivo za industriju slada i piva.

Izvor: Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay


reklama