Biti poslovni čovek iz Feniksa u Arizoni, u SAD, vlasnik više kamenoloma u SAD ili plantažer u Užicu, nedoumica je koju je za mnoge Radomir Bosiljčić rešio na neočekivani način.
I američki biznismen i srpski voćar i proizvođač rakije, rešenje je izazova pred kojim se našao Radomir Bosiljčić, rodom iz sela Gorjani kod Užica. Ovaj poslovni čovek iz Feniksa u Arizoni, vlasnik više rudnika po SAD, nije zaboravio rodni kraj i rešio je da sa jednim njegovim proizvodom izađe u svet.
Već dvadesetak godina, otkako češće dolazi u užički kraj, Bosiljčić podiže zasade šljive, a odnedavno i pravi rakiju s kojom se probija na izbirljivom svetskom tržištu.
– Odrastajući na ovom imanju mojih roditelja, a Bosiljčići su se naselili ovde pre 200 godina, slušao sam o tme kako smo pravili rakiju i izvozili je u tadašnju Austrougarsku. Posle mojih roditelja morao sam da smislim kako da održim imanje, i ne prepustim ga zarastanju kao neki drugi, i najbolja ideja je da to bude rakija kao recept za samoodrživo imanje – objasnio je Radomir.
Njemu zbog te tradicije i šljive požegače koja je tu više decenija nije teško da četiri ili pet puta godišnje putuje i po 20 sati avionom kako bi se u Srbiji bavio poljoprivredno-prehrambenom proizvodnjom.
A nije bilo lako, pogotovo na početku, i zbog daljine i zbog nekih uvreženih navika roditelja i sredine koja je teško prihvatala inovacije.
– Nisu svi odmah shvatili šta ja želim da uradim sa imanjem. Bila je borba i sa roditeljima za svaku parcelu, da mi dozvole da posadim šljive. To je generalno loše u Srbiji, ljudi ne vide veliku sliku, svetska tržišta, već samo lokalne prilike. Ali i to je razumljivo, malo se kreću van svojeg svakodnevnog okruženja – napominje Bosiljčić.
Američki biznismen i srpski plantažer drži se jedne stare kineske poslovice koja kaže da da bi se odgojilo dete da bude dobar čovek, nisu dovoljni samo dobri roditelji, potrebno je celo selo.
– Kada on postane dobar čovek, on onda i duguje toj sredini koja ga je odgajila na selu ili u gradu, da joj vrati nešto bilo svojim kapitalom, bilo idejama i iskustvima – smatra Radomir.
Zbog toga Bosiljčić ne radi samo na podizanju svog imanja, nego insistira na udruživanju i saradnji što više ljudi iz okoline.
Ideja je da se sva ta imanja pretvore u nešto profitabilno, vredno, da može da se živi od toga i posle prvobitnih teškoća Radomir je uspeo da probije led. Odabrane su perspektivne sorte, prošireni su zasadi i kooperacija se širi.
– Samo moje imanje sada, nakon vraćanja dela ranije oduzete zemlje i onoga što sam morao da otkupim, imam 10 hektara sa 5.500 stabala šljive stenlejke, požegače i čačanske rodne za kvalitetnu kupažu rakije – ističe Bosiljčić.
Na tome se neće stati, jer priprema se još pet hektara zemlje i naručeno je 2.500 sadnica.
Radomirova želja je da ukupno bude bar 10.000 stabala kod njega, a 30.000 do 40.000 u selu i zbog toga nudi komšijama besplatno sadnice i pomoć u podizanju zasada, kako bi zajednički napravili najveći voćnjak šljive u zapadnoj Srbiji.
Tada bi se i proširila savremena destilerija Bosiljčića, trenutnog kapaciteta 300 tona voća. U naredne dve do tri godine tu bi mogla da bude, i pored visokog stepena automatizacije procesa, stalno zaposleno i petnaest ljudi umesto današnjih pet. To za jedno selo, koje kao i mnoga druga po Srbiji zamire, nije mala stvar.
A u toj destileriji šljiva je odavno počela da se pretače u kvalitetnu rakiju za šta je, takođe, potrebno vreme. Posebno ako se teži kvalitetu, za koji je Radomirova rakija već dobija zvanična priznanja, između ostalog ima i dve medalje sa Novosadskog poljoprivrednog sajma.
– Možda naši ljudi koji proizvode rakiju žure previše na tržište. Mnogi ne mogu da iz finansijskih razloga čekaju da nešto odleži u buradima 10 ili 15 godina. Ja nisam imao taj problem i čekali smo 15 godina za prvu rakiju za prodaju, a od pre nekoliko meseci imamo u ponudi i one stare 10 i pet godina, i tržište već prepoznaje taj kvalitet – priča Bosiljčić.
On kaže da se za tržište ne brine, ono je ogromno. Zbog toga planira da bude prisutan na sajmovima zemalja koje znaju šta je dobra rakija, u Češkoj i Nemačkoj, ali i na novim tržištima kao što je Kina i sajam u Šangaju. Na tim tržištima cena od 140 do 190 evra (premijum pakovanje) po boci nije neverovatna.
– Meni tržište nije problem, više mi je da se pokrenu ovde ljudi koji bi mogli da proizvode. Da shvate da je ovo lepa šansa i meni i njima, jer meni je ovo samo zanimljivo, a njima će biti i mnogo korisno – zaključuje Radomir Bosiljčić.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV