Uspešna proizvodnja paradajza

126

Paradajz je kultura koja zauzima velike površine kako na otvorenom tako i pod plastenicima. Time je on jedna od najznačajnijih vrsta u povrtarstvu.

Prinosi mogu da budu različiti – na otvorenom se postižu prinosi koji su mnogo manji od potencijala gajenih sorti i hibrida. Negde je prinos i 9 t/ha, a pored rečnih dolina i na plodnom zemljištu i 40-50 t/ha. Proizvodnja u Srbiji nije dovoljna da zadovolji potražnju, tako da se uvozi i iz okolnih zemalja. Paradajz se upotrebljava u celom svetu tako da se deo naše proizvodnje i izvozi.

Paradajz traži, kad se rasadi, da najniža temperatura bude 15 stepeni, a najviša do 35 stepeni Celzijusa u trajanju do 150 dana. Niže temperature od 9 stepeni oštećuju plodove. Najbolje je kada su noćne temperature od 16 do 18, a dnevne budu između 22 i 25 stepeni Celzijusa.

U toku vegetacije paradajzu je potrebno minimalno 300-400 l/ha vode. Relativna vlažnost vazduha bi trebala da bude ispod 50%. pošto tada dolazi do opadanja cvetova, pa čak i formiranih plodova. Zemljište bi trebalo redovno navodnjavati kako bi poljski vodni kapacitet bio do 70%.

Izbor samih sorti i hibrida je veliki. Retko ko gaji sorte. Svaki ozbiljan i veliki proizvođač je opredeljen za određene hibride sa kojima dobro prolazi u daljoj veleprodaji i maloprodaji. Neko rado i često menja hibride, a neki su godinama u proizvodnji 1-3 hibrida.

Trebalo bi obavezno ispoštovati plodored za paradajz i vratiti ga na istu parcelu najmanje za 4 godine, a najbolje je za 6 godina. Predusevi koji su dobri za paradajz su jednogodišnje mahunarke kao što su soja, grašak, pasulj. Loši predusevu su krompir, paprika, duvan, lucerka, krastavac. Najbolje prinose donosi na parcelama na kojima je pH 6,5-7,5.

Dobro zgoreli stajnjak se unosi sa osnovnom obradom i to najmanje 40 t/ha. Prinos od 60 t/ha iznosi azota 144 kg/ha, fosfora 54 kg/ha, kalijuma 210 kg/ha, kalcijuma 70-80kg/ha.

Izvor: dipl. inž. Miloš Nikoletić, PSSS Beograd

Foto: Freepik, Pixabay


reklama