Vinarija bogate tradicije, „Džervin 1927“ iz Knjaževca, ne živi od stare slave, već uz novu tehnologiju gleda da nova vina i izvezu na regionalno tržište.
Srbija je puna vinarija, i sve više novih imena se javlja na ovom konkurentnom tržištu. Vinarija „Džervin 1927“ iz Knjaževca nije novo ime, ali može da se pohvali novom tehnologijom, kojom prave dve serije vina sa po tri etikete, od najkvalitetnijih sorti grožđa.
Za serije pod nazivima „klasik“ i „zlatna serija“, potrebno im je 40 hektara pod vinovom lozom u dva odvojena kompleksa vinograda. Posebno ističu da to što je grožđe njihovo garantuje kvalitet, pošto mogu da kontrolišu sve aspekte proizvodnje.
– Svi mi vinari u proizvodnji kvalitetnih vina kupujemo cisterne i drugu opremu od istih proizvođača, i tehnologija je slična, pa razliku pravi ono što je u vinogradu, sirovinska baza. Bez dobrog grožđa nema ni dobrog vina, i zbog toga mislimo da je potrebno imati svoje zasade – kazao je u emisiji „Put do robne marke“ kanala Agro TV Radovan Jović, menadžer vinarije.
Noviji, petogodišnji zasadi se testiraju kroz klasik seriju litarskih vina koja na tržištu upotpunjuju potrebu za dobrim vinima „a za pristojan novac“, dok se kod „zlatne serije“ iskazuje sav kvalitet proverenih vinograda starih 20 godina.
– „Džervin“ je sada spoj tradicije i modernog. Uveli smo kompletno novu tehnologiju u proizvodnju grožđa i vina, a podrum nam je i dalje sa dušom i tradicijom – objašnjava Jović.
U ovoj knjaževačkoj vinariji maksimalno eksploatišu povoljnost svoj geografskog položaja između Stare planine i Rtnja, i više od 300 sunčanih dana godišnje.
– Danju se od sunca dobije sve što je potrebno, a noću osveženje grožđa od vazduha koji silazi s planina. To je presudno za kiseline u našem grožđu, pa su nam sva vina pitka, sveža, lepršava – objašnjava Jović.
Kažu da HACCP standard koji poseduju nemaju samo zbog izvoznog tržišta, nego na to gledaju kao na nešto što bio sve vinarije trebalo da imaju.
– To je dobro i za samog vinara, da postoji sledljivost i da se vide potencijalne kritične tačke i na šta se dodatno mora obratiti pažnja. Jeste da ima dosta papirologije, ali vredi. Trošak od 15.000 dinar po šarži vina nije veliki, ako šarža nije baš mala – napominje Jović za AgroTV.
Troškovi savremene opreme su mnogo veći, ali manje vinarije (do 20.000 litara proizvodnje godišnje) imaju tu prednost da dobijaju podsticaje države.
Uz održavanje kvaliteta u „Džervinu“ planiraju širenje zasada, ali i kooperaciju sa lokalnim vinogradarima. Još veće planove imaju u plasmanu svojih vina na inostrano tržište, jer smatraju da su na srpskom dovoljno prepoznatljivi.
Izvor: Agro TV, 24sedam
Foto: Agro TV