Đubrenje voćaka predstavlja osnovnu agrotehničku meru koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta plodova, pružanjem mineralne ishrane voćkama. Njime se popravljaju osobine zemljišta, ali i utiče se i na pripremljenost voćaka da izdrže niske temperature, veću otpornost na sušu, bolesti i štetočine.
Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi odličnog kvaliteta, voćkama bi trebalo obezbediti sve hranljive elemente u optimalnim količinama i odnosima. Samo usvajanje mineralnih elemenata mora se posmatrati sa fiziološkog stanovišta, uz aktivnost nadzemnog i podzemnog dela voćaka.
Efikasnost iskorišćavanja hraniva od strane voćaka može se determinisati:
– sadržajem određenih hraniva u jedinici suve materije voćke
– iznošenjem mineralnih elemenata od strane voćaka po jedinici površine
– odnosom pojedinih elemenata koji su usvojeni
Sadržaj humusa i plodnost zemljišta utiču na reagovanje usvajanja unetih mineralnih elemenata. Usvajanje ovih elemenata je bolje na siromašnijem zemljištu.
Temperatura utiče na sve fiziološke, biohemijske i druge procese kod voćaka, a posebno na usvajanje jona, odnosno na efekat mineralnih đubriva. Svi se joni ne mogu usvajati pri istim temperaturama. Dokazano je da se pri temperaturi od 10 do 12 stepeni prvo usvajaju joni fosfora, zatim kalijuma, pa tek azota i kalcijuma Na osnovu toga trebalo bi i tražiti objašnjenja za različite efekte mineralne ishrane, pošto se tokom godine temperatura zemljišta menja, a sa tim i usvajanje jona. Smatra se da je najbolje usvajanje jona pri temperaturi od sedam do 21 stepena, dok usvajanje jona pri temperaturi 32 stepena prestaje, jer je aktivnost korena minimalna. Pri optimalnim temperaturama usvajanje jona je brže, jer se ubrzava sinteza belančevina i drugih jedinjenja, u čiji sastav ulaze usvojeni joni, koji na taj način oslobađaju mesto, a na njihova mesta dolaze novi joni iz spoljne sredine. Povećavanjem temperature ubrzava se disanje, čime se povećavaju organske kiseline. Njihova zastupljenost iznad određene količine je štetna. Međutim ovaj proces neutralizuje kalcijum, čiji se joni tada brže usvajaju.
Ukoliko je alkalna reakcija zemljišta (pH iznad 7), obično je praćena većim sadržajem kalcijuma i dovodi, vrlo često, do blokiranja usvajanja kalijuma, magnezijuma, bora, cinka i gvožđa. Često se antagonistički ponašaju N:P, N:K, K:Mg, Fe:Mn, Zn:Mg i P:Zn. Kad se poremete povoljni odnosi, dolazi do složenijih poremećaja i teških posledica u ishrani voćaka. Veoma je značajan uticaj pH vrednosti na usvajanje pojedinih elemenata. Najveći broj voćaka zahteva optimalnu vrednost pH između 5,5 i 6,5. Na usvajanje jona i efikasnost mineralne ishrane najviše utiču: način održavanja zemljišta, mikroflora, obezbeđenost vodom, aeracija zemljišta i drugi činioci.
Izvor: mr Branko Tanasković, PSSS Čačak
Foto: Free Images