Azot je neophodan konstitucioni elemenat za sve biljke, pa samim tim i za voćarske kulture. Utiče na celokupan razvoj voćaka, a deo je mnogih jedinjenja koja ulaze u sastav biljaka, kao što su proteini, hlorofil, enzimi, nukleinske kiseline, aminokiseline, hormoni, pigmenti, vitamini, amini, amidi.
Među neophodnim elementima za rast i razviće biljaka u suvoj organskoj materiji azota ima oko tri puta više nego bilo kog drugog elementa. Jednostavno rečeno, azot je gradivni element i ne postoji nijedan proces u biljkama na koji on ne utiče. Veoma je važan jer pored visine prinosa utiče i na kvalitet proizvoda. Zato se za njega kaže da je prinosni element.
Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota, to se odražava na voće – smanjuje se porast, listovi su sitniji, žuti ili bledo-zeleni, dolazi do hloroze, koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, zametanje, prinos i kvalitet plodova. Suprotno, ako je potrošnja azota suviše velika, dolazi do posledica kao što su bujniji razvoj biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma sočni, koren kraći i deblji, a otpornost voća na zemljišnu sušu je slabija kao i otpornost na bolesti. Dešava se da se rast produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju sa zelenim i mekanim tkivom, pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju se i neke fiziološke promene. Zbog viška azota produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.
Uticaj jedinice azota iz đubriva u povećanju prinosa je značajno veći od uticaja jedinice fosfora i kalijuma. Međutim, pored toga da je važna količina koju biljke usvajaju, isto toliko je važno i vreme dodavanja azotnih đubriva, tj. njihovo pravovremeno unošenje u zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva izaziva produženu vegetaciju. Sa druge strane, azotna đubriva su lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u tom periodu obično ima dosta padavina.
U jesen je važno uneti azotna đubriva zbog intenzivnog rasta korena. Na proleće opet počinje intenzivni rast korena, zatim cvetanje, oplodnja, rast mladara i plodova, pa za rast tih organa treba đubrenjem dodati puno azota. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari, plodovi, pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim đubrivima treba đubriti u više navrata, posebno u jesen, proleće i početkom leta.
Najbolje i najispravnije je da se proizvođači služe preporukom dobijenom posle analize zemljišta. A, ako to nije bio slučaj, azot dodavati u podeljenim obrocima u orijentacionim normama za taj period i stanje zastupljene vrste/sorte.
Kod većine voćnih vrsta ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri obroka:
– Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva unosi se tokom jesenje obrade nakon berbe plodova.
– Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, tri do maksimalno četiri nedelje pre cvetanja.
– Treća četvrtina dodaje se odmah posle opadanja latica.
– Poslednja četvrtina dodaje se sredinom maja.
Biljke ravnopravno usvajaju i nitratni i amonijačni jon iz zemljišta, međutim, amonijak predstavlja pogodniji izvor hrane pošto ga biljke mogu direktno ugrađivati u organska jedinjenja i time trošiti manje energije u odnosu na usvojene nitrate koji u biljci moraju prvo da se redukuju do amonijaka, a za njihovu redukciju se troši energija. U kiseloj sredini biljke više usvajaju nitratni, dok u alkalnoj prednost ima amonijačni oblik.
Pri đubrenju voditi računa o načinu dodavanja hraniva i o površini koju treba đubriti u odnosu na sklop i starost voćaka.
Izvor: dipl. inž. Ljiljana Gvozdić, PSSS Kosovska Mitrovica
Foto: Free Images, Pixabay